БЛОК 26 У ПРИПРЕМИ ЗА ГРАДЊУ

Блок 26 у радовима Фото: Београдске

У току су припремни радови на градилишту уз Булевар Михајла Пупина, прекопута Палате Србија, где треба да буде подигнут први од три стамбено-пословна објекта

Једна од најексклузивнијих новобеоградских локација активирана је припремним радовима на градилишту прве од три стамбено-пословне зграде прекопута Палате Србија – монументалног објекта чија је изградња 1961. године одредила основну осу урбанизације централне зоне Новог Београда.

Стамбено-пословна зграда која ће се градити Фото: ГП Напред, конкурс 2008.

Реч је о највишем објекту уз Булевар Михајла Пупина који се састоји из два дела – стамбеног од 17 спратова око 65 метара, што је за десетак метара више од Палате „Албанија”, и пословног од осам спратова укупне површине око 65.000 квадратних метара, потврдила је за Политику Горана Чанковић из „Енергопројект холдинга”, компаније која је урадила пројекат за Блок 26 и биће извођач радова, док је ГП „Напред” инвеститор комплекса.

– Добили смо дозволу за припремне радове и предали смо документацију за грађевинску дозволу.

Засад градимо само један објекат, продаја станова и пословног простора није почела и још је непозната цена квадрата која ће да зависи од прилика на тржишту некретнина – наводи Чанковићева.

БЛОК 26 – ПРОЈЕКАТ СА КОНКУРСА 2008.

Као плански основ за изградњу у Блоку 26 послужило је решење са урбанистичко-архитектонског конкурса из 2008. године на којем су прву награду освојилe архитекте Јован Митровић и Дејан Миљковић.

Овај ауторски двојац предвидео је и четири пословне куле од по 120 метара према Булевару Зорана Ђинђића, а њихове идеје добиле су потврду у плану детаљне регулације 2016. године.

Измену тог планског документа две године касније покренули су власници атрактивног земљишта и инвеститори „Напред” и „Енергопројект холдинг”. Урбанистички пројекат добио је 2019. зелено светло Комисије за планове Министарства грађевинарства јер оно издаје дозволе за објекте веће од 50 метара и заокружио је процес пренамене у оквиру планираних зграда.

Површине за становање прерасподељене су у сва три здања, а њихова укупна величина није мењана и износи око 203.000 квадратних метара.

Урбанистичким пројектом нису обухваћене парцеле на којима су предвиђене пословне куле прекопута „Штарк арене” јер за њих још нису пронађени партнери који би били спремни да уложе у изградњу више од 240.000 квадратних метара пословног простора, додаје Чанковићева.

Осим објекта од 65 метара, урбанистичким пројектом предвиђена је зграда уз Улицу шпанских бораца од 58 метара, а висина вишеспратнице уз Улицу антифашистичке борбе је 52 метра. Сва три здања са више од 700 станова красиће зелени кровови, а у комплексу су планирани и дечји вртић и амбуланта.

Оно што би требало да буде заштитни знак ове локације јесте централни новобеоградски трг са фонтаном, пандан Тргу републике, поред Храма Светог Симеона Мироточивог.

Трансформација Блока 26 започета је пре двадесетак година изградњом пословних здања од по шест спратова. Тада је саграђена и православна Црква Светог Симеона Мироточивог и парохијски дом. На делу земљишта уз Булевар Зорана Ђинђића налазе се бараке и објекти у функцији бетонске базе као помоћни објекти подигнути у току изградње „Београдске арене” у Блоку 25.

Културно добро са никад реализованим трговима Новог Београда

Блок 26 један је од девет симетрично распоређених блокова Централне зоне Новог Београда, 21, 22, 23, 24, 25, 28, 29 и 30, између Милентија Поповића и Булевара уметности и булевара Михајла Пупина и Милутина Миланковића која је почетком 2021. проглашена културним добром – 15. просторно културно-историјском целином.

Три средишња – 24, 25 и 26 – нису реализована према првим детаљним урбанистичким плановима, наведено је пре две године у саопштењу градског Завода за заштиту споменика културе.

– Ови блокови су оригинално замишљени као три главна трга Новог Београда, свечани, централни и станични, који би формирали централни проспект између Железничке станице Нови Београд и Палате СИВ-а (данас Палата Србија, прим. „Политике”) по којем цео простор носи назив. Од идеје формирања три трга се услед економских и политичких околности убрзо одустало па је простором Централне зоне преовладало становање – навео је градски Завод за заштиту споменика културе.

Централна зона Новог Београда од посебног је значаја не само за тај део града, већ представља и један од најзначајнијих делова ширег подручја Београда. За урбанистичку концепцију и решења по којима се реализује Нови Београд, Октобарском наградом града Београда за 1968. годину награђене су архитекте Никола Добровић, Милорад Мацура, Станко Мандић, Милош Сомборски, Видо Врбанић, Бранко Петричић, Александар Ђорђевић, Урош Мартиновић и Милутин Главички.

Блок 23 је 2019. увршћен у сталну колекцију Музеја модерне уметности МоМА у Њујорку.

Политика