ИТ ИНДУСТРИЈА ЋЕ УПОСЛИТИ 120.000 ЉУДИ

ИТ ИНДУСТРИЈА ЋЕ УПОСЛИТИ 120.000 ЉУДИ

Информационе технологије више извозе него пољопривреда и у првих десет месеци прошле године су извезли 1,5 милијарди евра.

У Србији би до 2025. године број запослених у ИТ индустрији могао да порасте на 120.000, односно да се повећа за чак три пута, саопштено је из „Мајкрософта”.

– Највећи број радних места очекује се на подручју развоја софтвера, клауд технологија, науке о подацима и сајбер безбедности. Кроз процес дигиталне трансформације све гране индустрије су постале повезане са ИТ сектором, тако да ИТ индустрији нису потребни само програмери, већ и познаваоци продаје, производње, здравства и банкарства – рекао је Милан Госпић, директор „Мајкрософта” у Србији.

Према подацима Народне банке Србије извоз информационо-технолошког сектора у првих десет месеци 2021. достигао је око 1,5 милијарди евра, што је за 28 одсто више него у истом периоду годину дана раније.

Премијерка Ана Брнабић недавно је коментаришући анализу НБС казала да је тренутно ИКТ највећа извозна грана и да је надмашио пољопривреду у висини извоза.

Нагласила је и да информационо-комуникациони сектор има веће учешће у БДП-у него грађевинарство. Да би илустровала колико је овај сектор нарастао навела је да је 2008. извоз ИКТ износио 178 милиона евра, као и да је у овом сектору 2016. било запослено 19.000 а данас их је 43.500.

СРБИЈА У РАНГУ БУГАРСКЕ И РУМУНИЈЕ

Михаило Гајић, директор економске истраживачке јединице „Либек”, казао је да је наш ИКТ сектор добар, али не одскаче пуно од регионалног тренда. Ми смо на нивоу Бугарске и Румуније.

Према његовим речима вредност извоза по запосленом у ЕУ је у просеку око 80.000 евра, док је Бугарској и Румунији око 35.000 евра, колико је и у Србији.

– Оно што је олакшало функционисање и извоз ИКТ из Србије, јесте то што смо конкурентнији у погледу радне снаге.

Компаније пребацују своје центре из западне Европе у Србију зато што овде могу за цену једног доброг инжењера да плате три добра инжењера.

Потом имамо релативно добро високо образовање, нарочито техничко. Имамо прилично слаб остатак привреде и велики број инжењера са техничких факултета којима програмирање не би нужно било главно занимање виде да са својим знањем са факултета могу да дођу до бољих плата и лакшег запослење него у секторима за које су се школовали, па се пребацују у ИКТ. Постоји велика тражња за ИКТ кадровима од теста за софтверске пакете до тражених професионалаца у појединим областима и имамо програме преквалификације да грађани сами уче програмирање на интернету и уписују различите мастер програме – рекао је Гајић.

Оно што према његовом мишљењу може да представља проблем за ИКТ у будућности јесте да се смањује број младих људи који може лако да се преквалификује за сектор. Свака генерација која улази на факултете је малобројнија у односу на претходну.

,,ПОДИЗВОЂАЧКИ” ПОСЛОВИ СА ИНОСТРАНСТВОМ

Гајић је навео да највећи део ИКТ сектора ради неку врсту услуга као подизвођач за компаније из иностранства. Нагласио је да у овом сектору постоје и велики пројекти као што је „Мајкрософтов” развојни центар, и да постоје неке компаније које су успеле да се пробију на светско тржиште.

Осим „Мајкрософта” почетком октобра прошле године америчка компанија НЦР отворила је технолошки кампус на Новом Београду, у чију изградњу је уложила 100 милиона долара и у ком ће радити 5.000 запослених.

Немачки „Континентал” је 2021. отворио фабрику електронских компоненти у Новом Саду у којој ће делом настајати и производи осмишљени у њиховом истраживачком центру отвореном 2018. године. Јапански „Нидек” који ће у Новом Саду производити погонске електромоторе за електрична возила најавио је отварање и развојно-истраживачки центар (РНД), који ће се бавити истраживањима и унапређењем „Нидекових” производа и који ће бити добра прилика за младе инжењере да се развијају у домену науке и струке.

ИНВЕСТИЦИЈЕ У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ 35 МИЛИОНА ЕВРА

Стартап компаније из Србије успеле су прошле године да привуку инвестиције од преко 35 милиона евра за свој развој.

У 2020. инвестиције су износиле 20 милиона евра. Тренд улагања се наставља. „Телеком” је најавио да ће у прва три месеца 2022. из свог фонда од 25 милиона евра почети да финансира и прве стартап фирме са најбољим иновативним идејама.

На раст ИКТ сектора утицао је и долазак неких великих компанија, углавном кроз куповине домаћих стартап фирми.

Компанију „Нордеус”, творца популарне онлајн игре „Топ 11”, у јуну 2021. купила је америчка компанија „Тејк ту”, власник неких од најпознатијих имена у свету видео-игара за 225 милиона евра.

Пре две године на наше тржиште је ушао „Епик гејмс” куповином новосадске стартап фирме „3латерал” специјализоване за компјутерски генерисане ликове. Годину дана раније је амерички „Нутаникс”, иначе једна од најбрже растућих фирми на свету, купио „Фрејм”, америчко-српски стартап који се бави „клауд компјутингом”, за 165 милиона долара. У области енергетике „Шнајдер електрик” је купио ДМС, ИТ компанију која прави софтвер за управљање електроенергетским системима.

Са друге стране, „Хатек”, тренутно најбрже растућа технолошка компанија у региону која се бави софтверским инжењерством и развојем дигиталних производа купила је америчку „Моментум дизајн лаб”. Што је доказ да стартапи који су потекли из Србије могу успешно да се такмиче на глобалној сцени.

Број преузимања и партнерстава је много дужи и само ће се повећавати сваке године, јер се стартап компаније све више развијају и проналазе улагаче. Такође, кроз пројекат Србија иновира заинтересоване компаније, стартап фирме и научне институције имају прилику да се удруже и до краја фебруара конкуришу за први пилот „Суперкластер пројекат” у Србији. Ту учествују четири области: висока технологија у пољопривреди и индустрији хране, гејминг окружење и виртуелна реалност, веб-3 и блокчејн технологије, као и напредна решења у медицинској технологији и биотехнологији.

Најављено је да ће победнички суперкластер добити помоћ за што боље позиционирање на тржишту, а коначни циљ је да 2025. постане самоодржив у целости.

ОСТАЛИ И БЕЗ ПЕШАЧКОГ И БЕЗ ПАСАРЕЛЕ

Политика

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДА ПРОЧИТАТЕ

Остави коментар

Хвала што учествујете у дискусији. Ваш коментар је послат на објаву.