ИНВЕСТИТОР РУШИ ВИЛУ КОЈА ЈЕ ПОД ЗАШТИТОМ. ПОДНЕТА ПРИЈАВА

ИНВЕСТИТОР РУШИ ВИЛУ
Инвеститор руши вилу која је под заштитом БЕЗ САГЛАСНОСТИ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ГРАДА БЕОГРАДА.
Како је на свом Фејсбук профилу навео Горан Весић, заменик градоначелника, послата је инспекција у Тополску 19 где је почело рушење објекта који је под заштитом. 
– На мој захтев управо излази инспекција а биће поднета и кривична пријава. Обавештено је и Министарство културе,“ а на терен излазе и стручњаци Завода за заштиту споменика. Изгледа да се дух из Јадранске улице шири Врачаром па има оних који мисле да су изнад закона и да могу да раде шта хоће!
У Београду ће се поштовати закон и ред. То обећавам, написао је Весић на Фејсбуку.
КУЋЕ У СМИЉАНИЋЕВОЈ ПОД ЗАШТИТОМ
Део врачарске улице од Његошеве до Крунске Влада Србије прогласила за просторно културно-историјску целину

Макар један део Врачара одбрањен је од вишеспратница.

Смиљанићевој улици, од Његошеве до Крунске, Влада Србије доделила је статус просторно културно-историјске целине. Инвеститори који су одавно бацили око на блок између Његошеве, Кнегиње Зорке, Крунске и Смиљанићеве сада ће морати да одустану од планова да приземне куће замене стамбено-пословним објектима. То значи да грађевине с краја 19. и почетком 20. века у духу академизма и сецесије не смеју да се руше или надограђују, већ само чувају и улепшавају у складу са прописаним мерама заштите.

– Због својих карактеристичних типолошких одлика и архитектонско-урбанистичке вредности, односно због чињенице да формира складан амбијент с почетка 20. века, каквих је мало сачувано до данас, Смиљанићева улица представља непроцењиво наслеђе и сведочанство у оквиру хронологије развоја престонице – наводи Градски завод за заштиту споменика културе на чији предлог је влада прогласила овај део источног Врачара за просторно културно-историјску целину.

У саопштењу Завода стоји и то да је специфичан улични потез који чине приземне куће аутентичног изгледа, грађене у истом временском периоду и истих типских одлика и стилизације, нераскидиви део архитектонско-урбанистичког развоја ширег подручја источног Врачара.

– Визија двојице странаца о новом, урбанизованом насељу на запуштеном терену, разнолика социолошка структура становника од грађевинара, генерала/мајора учесника у Првом светском рату, доктора, судија до професора на Универзитету која разоткрива посебност улоге појединца и његовог утицаја у различитим сферама српског друштва с почетка 20. века и надаље, представљају културно-историјско наслеђе ове значајне и вредне целине – пише у саопштењу Завода за заштиту споменика културе.

Политика, Горан Весић, Београдске.рс

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДА ПРОЧИТАТЕ

0 0 гласови
Гласање за чланке
Региструј се
Обавести о
guest

0 Коментари
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре
0
Волели бисмо да чујемо ваше мишљење, испод текста можете да пошаљете коментар.x