ЗАШТО БАЛКАНСКА НИЈЕ ПОСТАЛА УЛИЦА СТАРИХ ЗАНАТА?

Док идеја о томе да Балканска улица и званично добије статус “улице старих заната” сазрева, многе занатлије одавно су зреле за одлазак у пензију.

Елаборат о могућностима за трансформацију градских локала у радне, које би занатлије добијале по повлашћеним ценама, већ две године стоји у фиоци Завода за заштиту споменика и чека да га неко из општинске или градске управе отвори и крене у реализацију. За то време, многи чувари овог покретног културног добра изгубили су трку са “новим”, а оне који одолевају, само што није прегазило време.

План Града био је да се након реконструкције улице, на потезу од Хотела “Москва” до Гаврила Принципа, локали у власништву Града попишу и да у складу са пројектом, ова важна тачка на мапи туриста, али и Београђана, добије статус туристичке зоне, а занатлије осигурају будућност.

 

БАЛКАНСКА УЛИЦА ЧЕКА НОВУ ЛОКАЛНУ ВЛАСТ

 

Како наводе у Заводу, веома им је стало да ова идеја заживи, па ће бити на списку као једна од првих ствари којима ће се бавити нови челник и одборници Општине Савски венац, преносе Новости.

– Тренутно се по том питању ништа не дешава, застало је – каже Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда. – Урадили смо елаборат и сад чекамо да са новом влашћу на локалу наставимо. Наш посао је био да предвидимо шта све може да буде у тим локалима, попут капаџија, кишобранџија, и начин на који би они моли да раде. Иако се ми бавимо непокретним културним добрима, када покретне, као што су стари занати, сместимо у непокретне, а туристи се врате, та ће улица да оживи.

Према том плану, занатлијама који би да наставе свој посао или га започну у Балканској улици био би неопходан сертификат старог заната, који би заинтересовани приложили, као и предлог визуелног уређења радње, пројекције асортимана и пласмана робе.

Како су “Новости” недавно објавиле, један од оних који посустају док чека да ова идеја буде спроведена у дело јесте и Славко Видосављевић, мајстор из Балканске 45, који деценијама поправља кофере и торбе суграђанима. Оптерећен наметима и мањком посла, размишља да затвори радњу, јер нико не путује, па самим тим и кофери немају где да се истроше и посла нема. Кујунџијска радња одавно је закатанчена, још једна ташнерска ниже. Његов комшија сарач опростио се од посла, распродао машине и отишао у пензију. Како се мајстор Славко, као и његове колеге занатлије боје, док се њих сете градске власти, њихови занати ће отићи у заборав. Машине у старо гвожђе. А њихови наследници који би могли да наставе њиховим стопама на друге, плаћеније послове.

СЕКРЕТАРИЈАТ НИЈЕ ОДУСТАО

Како за “Новости” одговарају у Секретаријату за културу, нису одустали од реализације и ускоро очекују да ова тема оживи.

– Сама реализација идеје биће поново актуелизована са формирањем нових управа општина Савски венац и Стари град, на чијим територијама се улица протеже, а пре свега зависи од развоја епидемиолошке ситуације – наводе у Секретаријату.

– Као и до сада, Завод за заштиту споменика кутлуре града Београда у спровођењу овог подухвата учествоваће превасходно са стручне стране, која се односи на заштиту непокретних културних добара.

Читајте још: BW SCALA, ЛИБЕРА И СОЛЕ – НОВЕ ЗГРАДЕ У БЕОГРАДУ НА ВОДИ

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДА ПРОЧИТАТЕ

Остави коментар