ФАБРИКА ДУГА – НАСЕЉЕ СА ПОГЛЕДОМ НА ДУНАВ И ЛИНИЈСКИ ПАРК

ФАБРИКА ДУГА - НАСЕЉЕ СА ПОГЛЕДОМ НА ДУНАВ И ЛИНИЈСКИ ПАРК

Фото: Уди/Иан Богл/Њустрим

Почео је у студију светски познатог архитекте Нормана Фостера. Пројектовао је зграду ЕЛИ Бимлајнс у Чешкој и највећи вртић на свету у Сингапуру. Сада Ијан Богл пројектује нови кварт за чешког инвеститора УДИ Групу за комлекс некадашње фабрике Дуга. Нова „плућа“ града, Линијски парк, повезаће насеље са околином, и то је заиста велика корист не само за Дугу, већ и за шири контекст града“, каже Богл у интервјуу за Њустрим.

Ијан Богл /Bogle Architects

Радили сте у студију познатог архитекте Нормана Фостера. Која искуства која сте стекли од њега највише цените?

Способност нормалног размишљања, а то значи – сагледавање пројеката из другачије перспективе од онога што би био конвенционални одговор.

Ваш студио је потписао и неколико пројеката у Чешкој. Како овде видите брзину издавања грађевинских дозвола?

Свака земља има своје процесе и политике. Чак и сваки град има нијансе у системима. Ако упоредим Чешку са Србијом, у Београду је процес издавања дозвола умногоме олакшан сарадњом са домаћим архитектама из студија ЗАП.

Будуће насеље ,,Дуга“ Фото: Уди

Да ли се Чешка и Србија разликују?

Постоје сличности између две земље у погледу процедура, а чак је и језик сличан. Неки грађевински прописи и процедуре се мало разликују, али то је случај у целом свету.

Изградња највећег вртића на свету трајала је три године.


Дизајнирали сте највећи светски вртић у Сингапуру. Колико су се захтеви инвеститора тамо разликовали од оних које иначе познајете из Европе?

У Сингапуру је видљив напор да се раде амбициозни пројекти на нивоу владе. Тамо је издавање дозвола за пројекте генерално много брже него у Европи. У нашем случају, Село за рано учење (The Early Learning Village) од 56.000 квадратних метара пројектовано је и изграђено за нешто више од три године. Нешто незамисливо за Европу.

Поглед на локацију будућег комплекса Фото: УДИ груп

У Београду учествујете у трансформацији првобитне индустријске зоне Дуга. Ваш предлог је привукао и пажњу изузетно добро осмишљеним урбанизмом. На чему сте базирали дизајн?

Схватили смо да би било боље да локацију са северним погледом на Дунав и јужним погледом на нови урбани Линијски парк, решимо низом зграда него традиционалним градским блоком. Зато смо искористили могућност да зграде имају добар поглед у најширем могућем обиму. Верујемо да је ово кључ за максимизирање вредности и чистоће архитектонског израза на овој локацији.

Како повезати насеље и парк?

Парк нам је велика инспирација. Направили смо више зграда од једног блока управо да бисмо максимално повећали поглед и урбану интеграцију са Линијским парком у настајању. Ова нова „плућа” града, која ће зеленилом повезати центар са околином, заиста су велика корист не само за Дугу, већ и за шири контекст града.

Садићемо дрвеће и у Београду


Како приступате одрживости у пројекту?

Одрживост је деценијама у нашем фокусу приликом пројектовања. На пример, пројектовао сам стамбену зграду у Лондону у складу са смерницама градске управе са интегрисаним ветротурбинама за производњу чисте електричне енергије. Иако је ово иновативан приступ, он функционише на одређеним местима, али наравно не на свим. У пројекту Дуга изабрали смо најпасивнији могући приступ и фокусирали се углавном на оријентацију зграда, што само по себи доводи до смањења потрошње енергије кроз такозвани приступ пројектовању „фабрик фрст“ где је одрживост основни принцип пројекта од самог почетка. Стога смо ставили нагласак на правилно изоловани омотач зграде како бисмо осигурали ниске трошкове енергије. Размишљамо о употреби топлотних пумпи за грејање и хлађење, што је веома ефикасно.

И, као и у другим пројектима, да ли ће дрвеће играти важну улогу у Београду?

Да. Дрвеће увек користимо као зеленило, али и као грађевински материјал у свим нашим пројектима. Дуга се у том погледу неће разликовати.

Да ли већ имате искуства у Београду?

Имамо пројекте у 27 земаља, Србија ће бити 28. За нас је то ново искуство. Имам велики број пријатеља Срба који су ми увек говорили о предностима Београда, а сада, захваљујући тржишном искуству, могу да кажем да се слажем са њима. То је свакако интересантно тржиште и размере развоја у последње време могу значити само добре ствари за будућност Београда. Желели бисмо да у будућности реализујемо и друге пројекте у овом прелепом граду.

Какве зграде недостају Београду?

Морам рећи да су то нове савремене зграде. И боља панорама, на пример у области комплекса фабрике Дуга. Предлажемо и зграду намењену култури у Београду – нови музеј или нешто слично.

Волели бисмо да направимо музеј у Београду


На пројекту сарађујете са српским архитектама и чешким инвеститором. Није ли презахтевно обезбедити несметан ток припреме и изградње?

Имамо огромно искуство у раду са архитектима из целог света, од Боготе до Сингапура и многих места широм света, а рад са нашим локалним партнерима је увек од користи. Такође смо навикли да блиско сарађујемо са чешким инвеститорима, од 2007. године имамо студио у Прагу. Ради се само о разумевању локалног дизајна и политичких нијанси, а искуство и стручност наших локалних партнера су увек водич за нас.

Пословне зграде ће имати 40.000 квадрата

А зашто сте онда одлучили да отворите канцеларију у Прагу?

Победили смо на конкурсу за дизајн великог пројекта регенерације града. Зар то не звучи познато? И наставили смо – можда ће се исто десити и у Београду.

Интервју реализовала: Петра Јансова/www.newstream.cz

ЧИТАЈТЕ ЈОШ И: ОТВОРЕН НОВИ КОНТРОЛНИ ТОРАЊ НА БЕОГРАДСКОМ АЕРОДРОМУ

2 1 глас
Гласање за чланке
Региструј се
Обавести о
guest

1 Коментар
Највише гласова
Најновије Најстарије
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре
Predrag
Predrag
27 дани пре

Češka kompanija UDI,koja je i vlasnik većinskog… Читај даље »

1
0
Волели бисмо да чујемо ваше мишљење, испод текста можете да пошаљете коментар.x