МАРИНА ДОРЋОЛ ЧЕКА НА ЗЕЛЕНО СВЕТЛО ИЗ ГРАДА

Идејно решење израдила је фирма Дизајн Архитектура, а како је раније најављено, изградња Марине Дорћол која би требало да почне почетком наредне године, поверена је предузећу Еxинг Б&П из Београда. МАРИНА ДОРЋОЛ ЧЕКА НА ЗЕЛЕНО СВЕТЛО ф

Фото: Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта

Зграде дизајниране са закривљеним, стакленим зидовима које имају заједничке постаменте, пружаће атрактивне визуре на Београд, наводи се у пројекту.

Компанија „SEBRE MARINA DORĆOL” из Београда, поднела Секретаријату за заштиту животне средине захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта изградње стамбено – пословног комплекса „Марина Дорћол”.

Трансформација простора Марине Дорћол се најављује дуже од деценије, а сада је на корак од реализације.

Након издавања локацијских услова током јесени, поднет и захтев да ли је потребна израда студије о процени утицаја на животну средину.

Како се у документу који је на јавној презентацији може видети, пројекат ће имати бруто развијену грађевинску површину од скоро 200.000 квадратних метара, док ће надземно заузимати скоро 140.000 квадрата.

Имаће 15 зграда, а инвестиција ће, према ранијим најавама, износити око 300 милиона евра.

Стамбено-пословни комплекс „Марина Дорћол“ је пројектован уз директно спровођење планског документа План детаљне регулације за линијски парк – Београд, градске општине Стари град и Палилула.

Предвиђена зона градње налази се у најстаријем градском језгру, у градској општини Стари град.

Фото: marinadorcol.rs

ТЕРМОЕЛЕКТРАНА ,,СНАГА И СВЕТЛОСТ“ ОБЈЕКАТ КУЛТУРЕ ПОД ЗАШТИТОМ

Марина Дорћол обухвата простор бивше индустријске зоне на Доњем Дорћолу у чијем непосредном окружењу се налази водени рукавац, некадашња Термоелетрана „Снага и Светлост“ са порталним краном, пумпном станицом и железнички коридор пруге Београд – Панчево.


Термоелектрана „Снага и светлост“ саграђена је на десној обали Дунава у периоду од 1930. до 1932. године. Овај објекат изграђен је према пројекту швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела, које је добило концесију за испоруку електричне енергије у главном граду Краљевине Југославије. У време изградње била је највећи објекат ове врсте у Београду.

Партерно уређење испод крана Фото: marinadorcol.rs


Идејним решењем као нова градња се предвиђа отворени градски блок са слободностојећим кулама на заједничким постаментима.

Оваквим позиционирањем кула омогућена је добра осунчаност, проветравање, атрактивне визуре
сваке стамбене јединице као и стварање приватности станарима будући да је обала привезишта предвиђена за јавно коришћење, наводи се у пројекту.


Визуре и карактеристичне амбијенталне целине су најзначајнији елемент комплекса и елемент који га издваја.

Објекти су пројектовани тако да пружају могућност сагледавања читавог окружења, од реке са једне стране, преко Калемегдана, до урбаног језгра и планираног Линијског парка, на потпуно супротној страни.

ИЗГРАДЊА МАРИНЕ ДОРЋОЛ У СЕДАМ ФАЗА

Прву фазу чини изградња на грађевинској парцели ГП-1 која обухвата нову градњу стамбено-пословних објеката А и Б са заједничком гаражом, градњу помоћног објекта у функцији техничке инфраструктуре П1, уређење слободних површина на парцели које обухватају шеталиште, интегрисану интерну саобраћајницу и уређене зелене
површине, као и дела конструкције обале привезишта за чамце према грађевинској парцели ВП која је водена површина.


Другу фазу чини изградња на делу грађевинске парцеле ГП-2 и то оног дела који је дуж обале водене
површине грађевинске парцеле ВП, као и према делу дуж парцеле дела постојеће обалоутврде према Дунаву, која се састоји од нове градње конструкције обале привезишта за чамце, градње помоћног објекта у функцији техничке инфраструктуре П2 и уређења слободних површина шеталишта дуж обале према ВП које обухватају шеталиште,
интегрисану интерну саобраћајницу и уређене зелене површине.


Трећу фазу чини изградња на грађевинској парцели ГП-3 која обухвата нову градњу стамбено-пословних објеката Ц и Д са заједничком гаражом и уређење слободних површина на парцели.


Четврту фазу чини изградња на грађевинској парцели ГП-2 која обухвата нову градњу стамбенопословних објеката: Е, са два депанданса – предшколске установе укупног капацитета 80 деце (8 група од 10 деце) и објекта Ф, са заједничком гаражом и уређењем слободних површина на парцели које обухватају и интегрисану интерну саобраћајницу и уређене зелене површине.


Пету фазу чини извођење радова на грађевинској парцели ВП која је водена површина, а која обухвата
изградњу понтонског привезишта за чамце „Марина Дорћол“, као и дела конструкције обале привезишта за чамце уз
постојећу функционалну целину Пумпне станице.


Шесту фазу чини пренамена, санација и адаптација постојећих објеката који чине јединствену функционалну целину – Зграде језерског и речног саобраћаја (Пумпне станице) и Зграде пословних услуга (Филтерског постројења) на грађевинској парцели Ј9-2 повезаних постојећим везним мостом (отвореном пешачком пасарелом) у функционалну целину Кафе-галерије са инфо-пултом.


Седму фазу чини санација, конзервација, рестаурација и осветљење постојећег објекта Порталног крана који
се налази на парцели ГП-2, а чији надземни делови делимично прелазе у парцеле ВП и Ј9-3. Неопходна инсталација за
ову врсту радова планирана је у овој фази, а главни прикључци на инфраструктуру у оквиру објеката на осталим парцелама у предметном комплексу.


ПОРТАЛНИ КРАН


Постојећи објекат који је служио као кран некадашње Термоелектране „Снага и Светлост“, санира се, конзервира и
рестаурира у свему према условима које издаје Завод за заштиту споменика културе града Београда.

Према задатим условима из важећег ПДР-а објекат порталног крана ће након санације, конзервације и рестаурације бити
адекватно осветљен као део културног добра. Пројектом обале привезишта за чамце ФАЗЕ 02 и пројектом спољног уређења ФАЗЕ 04 овог идејног решења планирано је обезбеђење стопа крана и уређење партера око њега.

Идејно решење израдио је студио Дизајн Архитектура, док је извођач Exing B&P из Београда.

Марину Дорћол су пројектовали чешки архитекта Станислав Фиала и Јелена Кузмановић из партнерског бироа Кузмановић + Фиала.

Беоинфо, marinadorcol.rs,

ЧИТАЈТЕ ЈОШ И:

ДУГА НА ВИЛИНИМ ВОДАМА – НИЧЕ 2300 СТАНОВА КОМПАНИЈЕ УДИ

ИНВЕСТИТОР СА ПРОКОПА ГРАДИЋЕ КОМПЛЕКС ,,БЕЛМОНДО“

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДА ПРОЧИТАТЕ

0 0 гласови
Гласање за чланке
Региструј се
Обавести о
guest

2 Коментари
Највише гласова
Најновије Најстарије
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре
Pera
Pera
2 месеци пре

Potpuno neverovatno da su dobili dozvole da… Читај даље »

Vladimir
Vladimir
2 месеци пре

Да ли ће бити памети да стара… Читај даље »

2
0
Волели бисмо да чујемо ваше мишљење, испод текста можете да пошаљете коментар.x