Комплекс који чека нове власнике Фото: Гугл снимак
Агенција за лиценцирање стечајних управника тражи купца за објекте „Прве српске фабрике шећера Димитрије Туцовић 1898” у стечају у Радничкој 3, а почетна цена је 680,6 милиона динара
Осамнаест непокретности „Прве српске фабрике шећера Димитрије Туцовић 1898” у стечају у Радничкој улици 3 од којих најмања има 37 квадратних метара, а највећа 3.716 квадрата огласила је на продају Агенција за лиценцирање стечајних управника, преноси Политика.
Почетна цена по којој се продају објекти у Старој шећерани, између Хиподрома и „Ада мола” и у непосредној близини Аде Циганлије, попут управне и стамбене зграде, главне хале и коцкаре, магацина и сушаре резанаца, црпне станице за прљаву индустријску воду, портирнице јесте 680,6 милиона динара.
Јавно надметање одржаће се 11. јуна у Агенцији за лиценцирање стечајних управника.
И КПГТ НА ПРОДАЈУ
У том комплексу налази се и Установа културе (УК) Позориште КПГТ, које је од 2021. године градска установа, и тај објекат Старе шећеране такође је понуђен на продају.
Сва та имовина је у грађевинском комплексу споменика културе „Фабрика шећера”, културног добра од 1984, као и у оквиру просторно културно-историјске целине „Топчидер” која је културно добро од изузетног значаја од 1987. године.
– У складу са Законом о културним добрима, за све интервенције на предметним објектима, њиховој припадајућој катастарској парцели и заштићеној околини културног добра неопходно је прибављање услова за предузимање мера техничке заштите и сагласности на пројекат и документацију из надлежности Републичког завода за заштиту споменика културе Београд – наведено је у огласу Агенције за лиценцирање стечајних управника у којем се прецизира и то да у случају да „Република Србија као ималац права прече куповине искористи то право и прихвати постигнуту цену на јавном надметању, купопродајни уговор ће у бити закључен са Републиком Србијом, а депозити враћени учесницима јавног надметања”.
Последњи пут када је држава имала такву прилику, али је није искористила, била је продаја пословне куле „Генекс”, односно споменика културе Западна капија Београда, почетком фебруара прошле године.
Овог пута држава би могла да поступи другачије, односно да преузме Стару шећерану како би у њој направила културни центар, истиче Љубиша Ристић, директор УК Позориште КПГТ. Јер, он напомиње да ово није прва, већ седма или осма продаја комплекса у Радничкој 3 и до сада није било заинтересованих купаца зато што су објекти заштићени и морају да се обнове, а не руше, како би на њиховом месту били подигнути неки профитабилнији садржаји.
– Очекујем да град односно држава узму те објекте, овде се на око десетак хектара налази 30 различитих зграда и идеја је да се направи културни центар у оквиру којег ће да постоји и КПГТ. Радна група која ће развијати тај пројекат треба да се формира, биће расписани и конкурси за уређење комплекса. На парцеле Старе шећеране предвиђено је ширење Београда на води, али не тако што би се овде рушило и градили станови, него би арапски партнер државе у том пројекту могао да учествује у финансирању и изградњи културног центра у Старој шећерани – истиче Ристић.
ДЕО ГРАДА НАМЕЊЕН КУЛТУРИ
Све док и званично изменама просторног плана подручја посебне намене Београда на води не буде обухваћен и тај део чукаричке територије за Стару шећерану се примењују правила из Плана генералне регулације Београда којим је тај простор намењен за културне садржаје. Пре четири године град је имао идеју да откупи шећерану, односно објекте индустријске архитектуре, и да их обнови према условима заштите, али се то није десило.
– Ту је требало да буде културни дистрикт, можда и најзначајнији у Србији јер та локација и објекти на њој имају потенцијал за тако нешто. У њему би стварали и сликари, вајари, архитекте, музичари, изложбе, представе, радионице би могле да се организују и на отвореном, а у одређеном проценту били би заступљени и комерцијални садржаји као што су ресторани. Културним дистриктом управљао би борд уметника који би одлучивао о програму те институције, а приватни капитал требало би да обезбеди финансирање – каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста.
ЧИТАЈТЕ ЈОШ И: ОТВАРАЊЕ МУЗЕЈА ВАЗДУХОПЛОВСТВА ДО 2027.
