Нова зграда Факултета примењених уметности строго поштује улични фронт Карађорђеве улице, који ће бити допуњен и зградом некадашње Ђумрукане.
Нова зграда Факултета примењених уметности у Карађорђевој могла би да изгледа као у идејном решењу са јавног отвореног једностепеног архитектонског конкурса који је управо завршен.
До предвиђеног рока предато је дигитално, укупно 25 конкурсних радова.
Прва награда у износу од 20.000 долара додељена је раду са Ауторском шифром ЕТ11333
Аутори: Бојана Ковач Ђурасиновић, дипл. инж. арх; Милош Ђурасиновић, дипл. инж. арх.
Сарадник- Александар Чворовић, маст. инж. арх.
УРБАНИСТИЧКО РЕШЕЊЕ – ОДНОС ПРЕМА ОКРУЖЕЊУ
Стриктни урбанистички параметри условили су постављање новопројектованог објекта у оквиру грађевинских линија које су обавезујуће према Карађорђевој улици и шетници у залеђу парцеле, наводе аутори у свом раду.
Тиме је учвршћен континуирани фронт Карађорђеве улице. Објекат је повучен у односу на грађевинску линију према Ђумрукани из више разлога.
Један је остављање простора овом значајном објекту с обзиром да ће и он имати отворе на ка југу. Уважавање културно-историјских вредности простора где би и будући сусед имао простор да се сагледа и са бочних страна довео је до размишљања о томе да се он не загуши објектом који би био на суседној парцели. Такав приступ само се пренео и на горњу зону објекта Факултета примењених уметности, где су и други и трећи спрат према Ђумрукани благо повучени да би се на самој предњој фасади у потпуности уклопили у урбанистичке параметре (повлачење од 1.5 м).
С обзиром на значај Ђумрукане у целом амбијенту, овакво постепено повлачење суптилније би уводило посматрача из једног у други микроамбијент када се приступа из правца Карађорђеве улице.
Други разлог повлачења новопројектованог објекта са грађевинске линије према суседу је обезбеђивање више светла и ваздуха са северне стране парцеле где се налази велики број учионица. Додатно повлачењена нивоу -1 узроковано је обезбеђивањем више дневног светла у простору сутерена и остављање довољно простора за терасу испред учионица у овим доњим етажама како за неометан приступ и снабдевање тако и за рад на отвореном, стоји у образложењу.
САОБРАЋАЈНО РЕШЕЊЕ
Колски приступ парцели је према дозвољеним условима формиран у виду двосмерне рампе нагиба 12% на парцели СА-1. Рампа води на ниво – 1.
Приступни део ка рампи из Карађорђеве улице је раван у дужини од 5.0м.
Снабдевање објекта се делимично врши на нивоу -1, где постоји директан приступ радионици за камен, као и осталим учионицама за вајање и обраду дрвета са спољне стране.
Снабдевање осталих радионица врши се кроз унутрашњост објекта, путем хоризонталних комуникација и теретног лифта. На нивоу -2 налази се гаража са 20 класичних паркинг места и 2 паркинг места за особе са посебним потребама. Паркирање бицикала омогућено је уз сам објекат где би на проширеном делу испред лагума а испод степеница био формиран наткривен простор за ту намену. На самом крову такође би био обезбеђен део за паркирање бицикала који не би био наткривен из разлога да се не ремете визуре са те коте.
Објекат је тако замишљен да је у потпуности отворен за пешачки саобраћај.
Ка Карађорђевој улици отвара се широк и висок пролаз ка унутрашњем атријуму. Како је овај простор намењен искључиво пешачком саобраћају, он не представља само пролаз већ и место окупљања, место уметничких излагања, а могуће је у овом атријуму организовати и радионице на отвореном. Наткривено степениште које води ка унутрашњости предтављало би и заштиту пешака како од сунца тако и од кише с обзиром на оријентацију саме парцеле.
Повлачење објекта од регулационе линије на страни Малог степеништа, отвара још један микроамбијент за окупљање пешака, што би целом простору дало више живости.
Раван озелењен проходан кров у потпуности представља продужетак пешачке зоне која ће се налазити иза.
Изузетно благом рампом, пешаци приступају овом крову одакле им ништа не ремети визуре ка реци и осталим деловима града. Приступ унутрашњости објекта особама са посебним потребама омогућен је и са коте крова кроз објекат и лифтове.
НОВА ЗГРАДА ФАКУЛТЕТА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ – АРХИТЕКТОНСКИ КОНЦЕПТ
Нови објекат Факултета Примењених уметности замишљен је као простор који би као окосницу имао издигнути унутрашњи атријум (+1.20м).
За разлику од спољних фасада које су мирне, у одређеном понављајућем ритму који би се огледао у камену и који би као опна уоквиравао целину, унутрашњост би била лагана, отворена и потпуно прозрачна.
Концепт увођења спољњог простора у само средиште објекта отвара низ нових могућности за коришћење тог истог простора. Сам улаз на факултет овако би био заштићен од колског саобраћаја и корисници би се постепено уводили у простор, упознавали са њим и затицали се наједном у потпуно различитом амбијенту, наводе аутори у образложењу.
Озелењавање тог средишњег простора такође би утицало да сам приступ улазу буде наглашен, пријатан и у потпуности усмерен на садржаје које представља.
С обзиром на уметничку природу корисника овог објекта, атријум би био и огледало уметничког рада и један микроамбијент стваралаштва који би одраз идеја и уметности иницираних од самих корисника.
ФУНКЦИОНАЛНИ РАСПОРЕД
Функционални распоред базира се на концепту да су одређени одсеци груписани по целинама.
Одсек за вајарство налази се на издигнутом приземљу и делимично у сутерену.
Одсек за сликарство заузима део приземља и први спрат, док се
Одсек за примењену графику налази на другој етажи.
Највећи број учионица је флексибилан у погледу спајања и преграђивања, тако да се је отворена могућност да се по Одсецима изложбе организују и у самим учионицама.
МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА
Спољна фасада објекта је у камену где би се исти камен примењивао на два различита начина, наводи се у пројекту.
На појединим спољним деловима објекта њиме би се облагале веће површине фасадних зидова у одређеном растеру, а на деловима где су прозори тај камен би се нашао испред њих у виду танких стубова ритмично распоређених у зависности од оријентације тог дела фасаде.
Тако, ка југу и западу, камене фасадне ламеле би биле на размаку од 30.0 цм, док би на северној страни објекта испред стаклених екрана оне биле постављене на размаку од 60.0 цм.
Тло атријума такође би било у камену црвенкасте боје, а средишњи део овог амбијента где би било заступљено зеленило, било би прекривено црвенкастом ризлом.
На тај начин, тло атријума било би контрастно у односу на камену спољну фасаду и објединило би овај средишњи отворени простор у једну целину.
Велики потпорни зид до којег води спољна рампа на нивоу -1 (испред радионице за камен), замишљен је као елемент који би само студенти могли да осмисле и спроведу своју уметничку замисао, и тако и сами допринесу аутентичности овог амбијента а уједно и додатно оплемене цео контекст савременим печатом.
КОНСТРУКТИВНО РЕШЕЊЕ
Конструкција објекта је армирано-бетонски скелетни систем у доминантном растеру 8.0 x 8.0м. Овакав растер оногућио је формирање великих учионица без стубова који би нарушавали њихову компактност. Такође, повезивање учионица је у великој мери синхронизовано са растером конструкције тако да се та повезивања дешавају на логичним местима.
Жири је радио у саставу:
Проф. емеритус Бранислав Митровић, архитекта
Ванр. проф. Александру Вуја, архитекта
Проф. Маруша Зорец, архитекта
Марко Стојичић, главни урбаниста града Београда
Проф. Горан Чпајак, декан Факултета примењених уметности
Консултант
Др Марија Лалошевић, архитекта, Урбанистички завод Београда
Известиоци су радили у саставу:
Слађана Миливојевић, архитекта
Ивана Мрконић, архитекта
ДРУГА НАГРАДА
Друга награда у износу од 10.000 долара додељена је раду са
Ауторском шифром АС20046 (6. 7. и 8. фотографија)
Аутор- Јелена Милетић
Коаутор- Александар Славиковић
Србија
ТРЕЋА НАГРАДА
Трећа награда у износу од 5.000 УСД додељена је раду са
Ауторском шифром АА11235 ( последње две фотографије)
Аутори: Забриски д.о.о.
Милка Гњато, Иван Зулиани, Немања Ћурчић, Федор Јурић, Милена Катић, Ивица Марковић
Сарадници: Стефан Нешић, Дуња Кнежевић, Михајло Неимаревић
Србија
Три једнаковредна откупа
од по 1.666,66 долара додељена су радовима:
Ауторска шифра АП91677
Ауторски тим АРЦВС
Аутори: Милица Тасић, Зоран Миловановић, Павле Миловановић, Невенка Реџић, Драган Ивановић,
Бранислав Реџић
Србија
Ауторска шифра БЕ21198
Аутори: Проф. Др. Игнацио Борего; Др. Гаиска Алтуна Картерина; Мирза Врањаковић; Лоран Асаад; Енис Хасанбеговић
Ауторска шифра xx00502
Аутори: Варга Каталин, Феликс Злот, Санто Хунор Алберт, Кенез Гергелт и Матиа Матиуци.
ЧИТАЈТЕ ЈОШ И:
