МАРИНА ДОРЋОЛ ЧЕКА НА ЗЕЛЕНО СВЕТЛО ИЗ ГРАДА

Идејно решење израдила је фирма Дизајн Архитектура, а како је раније најављено, изградња Марине Дорћол која би требало да почне почетком наредне године, поверена је предузећу Еxинг Б&П из Београда. МАРИНА ДОРЋОЛ ЧЕКА НА ЗЕЛЕНО СВЕТЛО ф

Фото: Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта

Зграде дизајниране са закривљеним, стакленим зидовима које имају заједничке постаменте, пружаће атрактивне визуре на Београд, наводи се у пројекту.

Компанија „SEBRE MARINA DORĆOL” из Београда, поднела Секретаријату за заштиту животне средине захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта изградње стамбено – пословног комплекса „Марина Дорћол”.

Трансформација простора Марине Дорћол се најављује дуже од деценије, а сада је на корак од реализације.

Након издавања локацијских услова током јесени, поднет и захтев да ли је потребна израда студије о процени утицаја на животну средину.

Како се у документу који је на јавној презентацији може видети, пројекат ће имати бруто развијену грађевинску површину од скоро 200.000 квадратних метара, док ће надземно заузимати скоро 140.000 квадрата.

Имаће 15 зграда, а инвестиција ће, према ранијим најавама, износити око 300 милиона евра.

Стамбено-пословни комплекс „Марина Дорћол“ је пројектован уз директно спровођење планског документа План детаљне регулације за линијски парк – Београд, градске општине Стари град и Палилула.

Предвиђена зона градње налази се у најстаријем градском језгру, у градској општини Стари град.

Фото: marinadorcol.rs

ТЕРМОЕЛЕКТРАНА ,,СНАГА И СВЕТЛОСТ“ ОБЈЕКАТ КУЛТУРЕ ПОД ЗАШТИТОМ

Марина Дорћол обухвата простор бивше индустријске зоне на Доњем Дорћолу у чијем непосредном окружењу се налази водени рукавац, некадашња Термоелетрана „Снага и Светлост“ са порталним краном, пумпном станицом и железнички коридор пруге Београд – Панчево.


Термоелектрана „Снага и светлост“ саграђена је на десној обали Дунава у периоду од 1930. до 1932. године. Овај објекат изграђен је према пројекту швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела, које је добило концесију за испоруку електричне енергије у главном граду Краљевине Југославије. У време изградње била је највећи објекат ове врсте у Београду.

Партерно уређење испод крана Фото: marinadorcol.rs


Идејним решењем као нова градња се предвиђа отворени градски блок са слободностојећим кулама на заједничким постаментима.

Оваквим позиционирањем кула омогућена је добра осунчаност, проветравање, атрактивне визуре
сваке стамбене јединице као и стварање приватности станарима будући да је обала привезишта предвиђена за јавно коришћење, наводи се у пројекту.


Визуре и карактеристичне амбијенталне целине су најзначајнији елемент комплекса и елемент који га издваја.

Објекти су пројектовани тако да пружају могућност сагледавања читавог окружења, од реке са једне стране, преко Калемегдана, до урбаног језгра и планираног Линијског парка, на потпуно супротној страни.

ИЗГРАДЊА МАРИНЕ ДОРЋОЛ У СЕДАМ ФАЗА

Прву фазу чини изградња на грађевинској парцели ГП-1 која обухвата нову градњу стамбено-пословних објеката А и Б са заједничком гаражом, градњу помоћног објекта у функцији техничке инфраструктуре П1, уређење слободних површина на парцели које обухватају шеталиште, интегрисану интерну саобраћајницу и уређене зелене
површине, као и дела конструкције обале привезишта за чамце према грађевинској парцели ВП која је водена површина.


Другу фазу чини изградња на делу грађевинске парцеле ГП-2 и то оног дела који је дуж обале водене
површине грађевинске парцеле ВП, као и према делу дуж парцеле дела постојеће обалоутврде према Дунаву, која се састоји од нове градње конструкције обале привезишта за чамце, градње помоћног објекта у функцији техничке инфраструктуре П2 и уређења слободних површина шеталишта дуж обале према ВП које обухватају шеталиште,
интегрисану интерну саобраћајницу и уређене зелене површине.


Трећу фазу чини изградња на грађевинској парцели ГП-3 која обухвата нову градњу стамбено-пословних објеката Ц и Д са заједничком гаражом и уређење слободних површина на парцели.


Четврту фазу чини изградња на грађевинској парцели ГП-2 која обухвата нову градњу стамбенопословних објеката: Е, са два депанданса – предшколске установе укупног капацитета 80 деце (8 група од 10 деце) и објекта Ф, са заједничком гаражом и уређењем слободних површина на парцели које обухватају и интегрисану интерну саобраћајницу и уређене зелене површине.


Пету фазу чини извођење радова на грађевинској парцели ВП која је водена површина, а која обухвата
изградњу понтонског привезишта за чамце „Марина Дорћол“, као и дела конструкције обале привезишта за чамце уз
постојећу функционалну целину Пумпне станице.


Шесту фазу чини пренамена, санација и адаптација постојећих објеката који чине јединствену функционалну целину – Зграде језерског и речног саобраћаја (Пумпне станице) и Зграде пословних услуга (Филтерског постројења) на грађевинској парцели Ј9-2 повезаних постојећим везним мостом (отвореном пешачком пасарелом) у функционалну целину Кафе-галерије са инфо-пултом.


Седму фазу чини санација, конзервација, рестаурација и осветљење постојећег објекта Порталног крана који
се налази на парцели ГП-2, а чији надземни делови делимично прелазе у парцеле ВП и Ј9-3. Неопходна инсталација за
ову врсту радова планирана је у овој фази, а главни прикључци на инфраструктуру у оквиру објеката на осталим парцелама у предметном комплексу.


ПОРТАЛНИ КРАН


Постојећи објекат који је служио као кран некадашње Термоелектране „Снага и Светлост“, санира се, конзервира и
рестаурира у свему према условима које издаје Завод за заштиту споменика културе града Београда.

Према задатим условима из важећег ПДР-а објекат порталног крана ће након санације, конзервације и рестаурације бити
адекватно осветљен као део културног добра. Пројектом обале привезишта за чамце ФАЗЕ 02 и пројектом спољног уређења ФАЗЕ 04 овог идејног решења планирано је обезбеђење стопа крана и уређење партера око њега.

Идејно решење израдио је студио Дизајн Архитектура, док је извођач Exing B&P из Београда.

Марину Дорћол су пројектовали чешки архитекта Станислав Фиала и Јелена Кузмановић из партнерског бироа Кузмановић + Фиала.

Беоинфо, marinadorcol.rs,

ЧИТАЈТЕ ЈОШ И:

ДУГА НА ВИЛИНИМ ВОДАМА – НИЧЕ 2300 СТАНОВА КОМПАНИЈЕ УДИ

ИНВЕСТИТОР СА ПРОКОПА ГРАДИЋЕ КОМПЛЕКС ,,БЕЛМОНДО“

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДА ПРОЧИТАТЕ

2 Thoughts to “МАРИНА ДОРЋОЛ ЧЕКА НА ЗЕЛЕНО СВЕТЛО ИЗ ГРАДА”

  1. Pera

    Potpuno neverovatno da su dobili dozvole da grade petnaest tolikih zgrada na tako malom prostoru. Jos nekih tri hiljade ljudi ce svaki dan mileti ispod podvoznaka, i gurati se duz Dubrovačke ulice.

  2. Vladimir

    Да ли ће бити памети да стара електрана постане Музеј Николе Тесле?

Остави коментар

Хвала што учествујете у дискусији. Ваш коментар је послат на објаву.