Управни суд одбио тужбу Угоститељског предузећа „Варош капија” и доделио кафану браћи Павловић.
Пропао је и последњи покушај Угоститељског предузећа „Варош капија” да у свом поседу задржи ресторан „Знак питања”. Наиме, Управни суд је одбио њихову тужбу, чиме је практично потврђено да се култна градска кафана враћа у власништво потомцима некада чувеног београдског занатлије и трговца Ивана Павловића.
– Још када сам пре неку годину Агенцији за реституцију поднео захтев за враћање „Знака питања” у власништво браћи Павловић, био сам сигуран да читав случај треба и мора овако да се заврши. Управни суд је одбио тужбу „Варош капије”, у чијем је досад власништву био овај ресторан, и потврдио првостепену и другостепену судску одлуку.
По Закону о враћању одузете имовине и обештећењу, „Варош капија” још има право да користи простор у Улици краља Петра, али не дуже од три године, осим ако се другачије не договори са власницима – објашњава адвокат Милош Влаховић, правни заступник браће Павловић
Подсећања ради, правну битку за ресторан уз помоћ адвоката Влаховића водили су Велимир Павловић, универзитетски професор математике, Иван Павловић, дипломирани електротехничар и фармацеут Милан Павловић, који је у међувремену преминуо, па ће тај посао морати да заврше његови наследници.
Наравно, сада је главна дилема шта ће се убудуће догађати са „Знаком питања” – да ли ће и даље бити једна од најпопуларнијих градских кафана, или ће променити намену. На ово питање засад нема одговора.
ИСТОРИЈА СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ
Кућу у Краља Петра број 6 саградио је 1823. године Наум Ичко, трговачки конзул и син Петра Ичка, једног од организатора Првог српског устанка.
Касније је кнез Милош Обреновић објекат поклонио свом лекару Ећим-Томи Костићу, који је у њој направио, према неким информацијама, прву београдску кафану у коју су почеле да свраћају многе познате личности, укључујући и Вука Караџића.
Ускоро је „Ећим-Томина кафана” променила име у „Код пастира”, а пред крај деветнаестог века требало је да се зове „Код Саборне цркве”. Чак је и била постављена фирма. Због противљења црквених власти, ово име није заживело, а власник је у недоумици, као привремено решење, изнад улаза исписао упитник.
После Другог светског рата, у доба експропријације и национализације приватне својине, комунисти су кафану одузели трговцу Ивану Павловићу, претворили је у друштвено власништво и дали на управљање угоститељском предузећу „Варош капија”. После 2000. године кафана је изузета из приватизације као споменик културе и додељена граду Београду на управљање.
Забележено је да је, упркос многобројним понудама, Павловић упорно за живота одбијао да прода кафану. Желео је да она остане његовим наследницима, који ће је очувати управо онаквом како је изгледала с краја 19. века. Ускоро ће се знати да ли ће његова жеља бити испуњена.
