КАЛЕМЕГДАНСКА ГОНДОЛА НА ВЕТРОМЕТИНИ: СУКОБИЛИ СЕ АКАДЕМИЈА НАУКА И ВЕСИЋ

(Почетна станица жичаре на тврђави. Фото: Скијалишта Србије, промо)

 

Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности огласило се јуче саопштењем у којем се противи изградњи гондоле на Калемегдану, реагујући на најаве Горана Весића, заменика градоначелника.

– Својом одлучношћу да, упркос свим аргументима и упозорењима, на Београдској тврђави изгради жичару са гондолом, Весић прети да доведе у питање културно-историјску аутентичност овог споменика. Такво његово реаговање на судове и упозорења стручњака – чије аргументе он квалификује као „хистерију“ – налаже нам да се најодлучније успротивимо препуштању судбине историјских и културних споменика, и идентитета наших градова, људима чије су амбиције и моћ у очигледној несразмери са њиховим образовањем.

Извршни одбор САНУ подржава саопштење Одељења језика и књижевности, још једном апелујући да се у јавној комуникацији уздржимо прејаких и увредљивих речи, које су, посебно последњих дана, указивале на нека стара и срамна исходишта. Изненађује што такав вид комуникације, упркос нашем наивном веровању, није заувек нестао, наводи се у саопштењу САНУ.

Заменик градоначелника реаговао је на саопштење САНУ на вом Фејсбук профилу наводећи да је добро да се Одељење књижевности сетило да постоји тврђава.

,,Видим да се “одељење језика и књижевности САНУ” огласило око београдске гондоле. Да преведем на српски Матија Бећковић, велики стручњак за гондоле, само што се сада крије иза институције. Добро је да се “одељење језика и књижевности САНУ” сетило да постоји београдска тврђава. Добро би било да се сете да постоји и православна црква Светог Николе у Новом Брду која је проглашена католичком катедралом. Али то Бећковића не интересује. Он би да води свој породични политички рат преко београдске гондоле”, навео је Весић.

Подсећамо да су се изградњи жичаре са гондолом успротивили Српско археолошко друштво, Одељење за археологију и Центар за теоријску археологију Филозофског факултета, Друштво конзерватора Србије, Национални комитет ИКОМОС-а, Национални комитет ИКОМ-а, Европа ностра, Академија архитектуре Србије, Музеолошко друштво, светски експерти који раде на заштити Римског форума, атинског Акропоља и цариградских зидина, функционери Унеска и Европске банке, као и стручњаци двадесетак организација које се баве истраживањем и заштитом културне и природне баштине.

 

Београдске.рс

Скорашњи чланци

Напишите коментар