Победнички рад
На конкурсу за музеје и панорамски точак на Ушћу победио тим предвођен професором Браниславом Митровићем.
Осамнаест идејних решења нове зграде Природњачког музеја било је у трци за избор најбољег на урбанистичко-архитектонском конкурсу за подручје Парка пријатељства – Ушће, који је расписан новембра прошле године.
Наручилац надметања је био Природњачки музеј како би решио вишедеценијски проблем неадекватног смештаја.
Задаци за учеснике -Урбанистички и архитектонски
На конкурсу се тражило да се дефинишу локације за два музеја – Природњачки и Музеј уметности 21. века, акваријум и панорамски точак.
Други задатак је био да се архитектонски обликује зграда Природњачког музеја.
Будући Природњачки музеј простираће се на 15.000 квадратних метара, парцела на којој ће бити саграђен имаће 4.800 квадрат, а зграда може да буде висока максимално 20 метара.
За музеј уметности 21. века планирано је да буде у близини постојећег Музеја савремене уметностина јавној зеленој површини парка на простору од 8.300 квадрата. Сама зграда ће имати 25.000 квадратних метара.
Акваријум ће се простирати на 5000 м2. Главни акваријум имаће запремину од два милиона литара, а годишње ће га, процењује се, посетити до 600.000 људи.
Панорамски точак треба да буде висок максимално 85 метара, а око точка ћје одређена безбедносна зона од 120 метара у оквиру које није дозвољена изградња нити постављање објеката.
НАГРАЂЕНИ РАДОВИ
Прва награда у износу од 2.500.000,00 додељена је једногласно раду са
Ауторском шифром YX17911 – радном шифром 02
Аутори: академик проф. Бранислав Митровић, дипл. инж. арх; доц. др Ђорђе Алфиревић, дипл. инж. арх; Урош Мајсторовић, маст. арх; Душан Грујовић, маст. арх. и Душан Међедовић, маст. арх.
Пројектанти: Ивана Лакић, маст. арх. и Стефан Лакић, маст. арх.
Пројектанти – сарадници: Јелисавета Арсеновић, маст. арх. и Ивана Николић, маст. арх.
Конкурсно решење је рађено у оквиру архитектонског студија „MITarh“ д.о.о. из Београда
КОНЦЕПТ ПОБЕДНИЧКОГ РАДА
Предложено решење представља симбиозу отвореног и затвореног простора у оквиру јединственог склопа. Смена годишњих доба мења део приобаља које је укључено у склоп музеја па објекат асоцира и на живи организам који приказује диктат природе и цикличност временског тока.
Природни екосистем произведен је у музејски експонат.
Повезвање затвореног и отвореног простора у једну целину последично ствара чвориште основних елемената – тла, воде и ваздуха који приказују темељну структуру универзума. Корисници се постављају у само средиште догађаја и то као учесници и посматрачи, одређујући сами могући интензитет присуства у датом простору као и меру његовог сагледавања. Концепт је утврђен и студиозним, свеобухватним третманом ширег окружења, то јест анкетног обухвата конкурса где су сви задати елементи спрегнути у стабилну урбанистичку композицију.
Урбанистички концепт:
Окосница уређења конкурсне просторије је пешачки правац југоисток – северозапад на који се везују нови садржаји парка на Ушћу. На југоисточном крају трасе налази се приступ парку са „Бранковог моста„ после чега се озелењеном променадом долази до Музеја 21 века те, преко комплекса природњачког музеја потез бива акцентиран панорамским точком. Музејски комплекс је постављен у северозападном делу конкурсне парцеле и пружа се, линеарно, дуж обале рукавца Дунава , наспрам Великог ратног острва. Део обале и припадајуће акваторије поменутог рукавца укључен је у склоп музеја представљајући његов „отворени„ део. Крећући се описаним правцем, посетиоци се уводе у средиште музејског комплекса где се њихова кретања разлажу на део који прати руб обале и трасу-мост која се пружа преко водене површине. Колски приступ гаражи комплекса остварен је са булевара Николе Тесле. Комплекс је постављен иза заштитног бедема приобаља док је његов отворени део – акваторија препуштена менама годишњих доба. Затворени део музеја је покривен „зеленим„ кровом па се, визуелно, утапа у морфологију терена, који ће бити у целости доступан јавности.
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________
ДРУГОНАГРАЂЕНО РЕШЕЊЕ
Друга награда у износу од 1.250.000,00 додељена је већином гласова раду са
Ауторском шифром HB69069 – радном шифром 07
Аутори: Душан Стојановић, дипл. инж. арх. и Павле Стаменовић, дипл. инж. арх.
Сарадници- пројектанти: Ђорђе Јовановић, маст. инж. арх; Весна Јанковић, маст. инж. арх; Андреј Јовановић, маст. инж. арх; Мина Матковић, B. Arch. и Никола Јоцић, B. Arch.
КОНЦЕПТ РЕШЕЊА
Простор Природњачког музеја, предложеним архитектонским концептом постаје проточан за природу, а позивајући за посетиоце. Подизањем основног волумена музеја од тла, аутори увлаче простор природе у приступни плато и приземну етажу објекта. Али то подизање основног волумена је покренуто, структурирано кроз два нивоа, тако да гради динамику кретања али и артикулацију различитих садржаја доступних публици унутар јединственог просветљеног волумена улазног хола. Овим поступком, истовремено се отварају непрекинуте визуре на парк и окружење, које сваком кориснику омогућавају доживљај повезаности са природом.
Мекана геометрија приступних стаза, приступних и улазних платоа, подигнутог волумена али и унутрашњих елемената структуре објекта говори о извесној пажљивости према контексту у коме се гради, о уважавању природе, природног амбијента и фрагилних баланса између грађеног и природног. Таква архитектура, повучена у други план, са циљем да се фокус стави на разумевање, уважавање и чување природе, важан је архитектонски допринос мисији и задацима које једна оваква институција, као што је природњачки музеј, има.
УРБАНИСТИЧКА ПОСТАВКА
Предложена позиција објекта Природњачког музеја прати доминантне правце формиране грађеном структуром у суседним блоковима, који представљају непосредно окужење конкурсног обухвата, односно парка. По позицији и орјентацији, објекат Природњачког музеја непосредно се надовезује на јаке правце кула „Ушће“ 1 и 2, формирајући тако један хармоничан склоп маса са становишта поштовања и развијања постојеће урбанистичке матрице. Близина булевара Николе Тесле, омогућава лак приступ програмима музеја чак и за веће групе и вођене посете, али тако да токове публике не увлачи дубоко у парк, и тиме не нарушава зелени фонд и одвијање постојећих јавних програма попут рекреације, на читавом потезу од Бранковог моста до Хотела Југославија. Оваквом урбанистичком поставком по ободу конкурсног обухвата, примат се даје парку и континуитету кретања кроз њега.
ТРЕЋА НАГРАДА
Ауторска шифра ОО00040; Радна шифра 01
Аутори: проф. арх. Дејан Миљковић, представник тима; арх. Вида Недељковић; арх. Лука Рајшић и арх. Јелена Милинковић
Сарадници на пројекту: проф. арх. Дејан Васовић ( конструкција) и студент Милован Срећковић
Рад је израђен у оквиру бироа „Дејан Миљковић архитекти“ д.о.о.
КОНЦЕПТ ТРЕЋЕНАГРАЂЕНОГ РЕШЕЊА
Основна идеја предложеног решења је архитектонска интерпретација материјала природе, односно у овом случају, конкретно минерала Пирита. Неочекивана правилност геометрије овог природног материјала подлога је за решење изразито јаке форме и специфичне геометрије. Композиција маса понуђена у овом раду, обликовно је веома изражајна, сугестивна. Тиме се постиже знаковитост и препознатљивост објекта у контексту, али опет са могућношћу да се у исти тај контекст, објекат и утисне. Јасна геометрија и детерминисана структура објекта омогућавају лако одвајање и читљиве односе различитих програма музеја. Двојаким третманом форме и организације простора, ово решење лако и прецизно одваја зоне које су доступне публици од оних у које она нема приступ.
УРБАНИСТИЧКО РЕШЕЊЕ
Урбанистичка поставка овог решења, пре свега поставља један склоп комплементарних програма културе, односно музејски дистрикт или групацију, а онда у оквиру тога склопа тражи равнотежу и позицију програма Природњачког музеја. Нагласак у урбанистичкој композицији је на повезивању садржаја дуж потеза од Бранковог моста ка Земунском кеју, са програмски веома балансираним груписањем садржаја забаве уз Дунавско приобаље које је већ посвећено сличним садржајима и садржаја културе у оквиру блока окренутог Савском приобаљу и погледу на стари део града.
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________
ЈЕДНАКОВРЕДАН ОТКУП
Ауторска шифра FL12255; Радна шифра 16
Аутори и сарадници: Наталија Мрдовић, B. Arch; Немања Чулић, B. Arch; Сара Димитријевић, B. Arch; Катарина Поповић, B. Arch и Михаило Миљанић, B. Arch.
КОНЦЕПТ
Објекат музеја је осмишљен као визуелни одраз непосредног окружења, односно, формирана је метафора супремације природе над артифицијелним светом. На тај начин, природа добија улогу стожера концептуалног исказа. Њена „свеприсутност„је у овом случају доведена до крајности; морфологија склопа има улогу интерфејса између „дела људских руку„ и изворног окружења. Поставка на терену, конфигурација преобликованог тла на коме се објекат налази и његов облик, потврђују став аутора о сугестији „тоталне природе„. Подударност морфологија природног постамента и склопа успоставља стање међусобног одраза.
Објекат музеја је постављен у делу конкурсне зоне јужно од хотела Југославије. Формирани брег окружује базу склопа који се развија по вертикали у облику обрнуте пирамиде. Улазак у унутрашњост објекта је, због тога, наглашен као процеп у покренутом тлу. На странама поменутог брега, према реци је формирано отворено гледалиште, са југоисточне стране приступ унутрашњости објекта а са северозападне паркинг и део са помоћним садржајима и службеним улазом.
______________________________________________________________________________________________________________________________________________
ЈЕДНАКОВРЕДАН ОТКУП
Ауторска шифра BV83250; Радна шифра 18
Рад је урађен у оквиру студија „AKVS arhitektura“ Београд
Аутори: Анђела Карабашевић Суџум и Владислав Суџум
Пројектанти: Вук Златковић, Филип Поповић, Марија Матијевић и Мрђан Кековић
КОНЦЕПТ
Све фундаменталне одреднице предложеног решења, од урбанистичке поставке, преко стратешког програмирања садржаја, до изузетно промишљене и надопуњујуће спреге конструктивног система, материјализације и функције, комуницирају снажно и недвосмислено став аутора – „прожимајуће са парком (природом)“ наспрам „у парку“. Намера овог решења је да креира порозну границу -интерфејс артифицијелног и природног, као место интеракције и интеграције. Замагљена, порозна граница између структуре Природњачког музеја и парка, ненаметљива структура која тежи да срасте са природом, сугестивно прича о томе какав би карактер односа човека и природе требао бити. Са друге стране ово решење остварује и значајну отворену површину „дату“ јавности, где се у виду како вертикалне тако и хоризонталне континуације видиковца креира спектакл доживљаја природе паралелно са спектаклом доживљаја поставке музеја. Снажну поруку носи став аутора – спектакл природног доминира над могућим спектаклом архитектонског дела.
Исту намеру показује и урбанистичко промишљање аутора о парковској целини од непроцењивог значаја за Град Београд. Диспозицијом задатих садржаја, ово решење чува срце – средишњи простор парка без икакве градитељске интервенције. Ваљало би забележити за будућа размишљања и закључак аутора о диспозицији, заузетости и висини будућег Музеја уметности 21. века – павиљонске разбијене структуре која по заузетости и висини прати волуметрију Музеја савремене уметности. У складу са савременим принципима промишљања капиталних парковских површина, каква је ова, аутори предлажу микро интервенције – садржајне активаторе за неформална окупљања, насупрот грандиозним алејама, платоима и објектима спектакла.
ЖИРИ
Расписивач /Наручилац/ конкурса : Природњачки музеј у Београду, https://nhmbeo.rs/
Спроводилац конкурса: Друштво архитеката Београда, www.dab.rs.
До предвиђеног рока предато је дигитално, укупно 18 конкурсних радова.
Жири је радио у саставу:
Председник жирија:
– проф. Иван Рашковић , архитекта
Чланови жирија:
– Зоран Вапа, дипл.инж.грађ., посебни саветник министра културе
– Данијела Ванушић, мастер истор.уметн., в.д. помоћника министра културе
– Славко Спасић, виши кустос, директор Природњачког музеја
– Марко Стојчић, архитекта, Главни градски урбаниста
– Милка Гњато, архитекта
– доцент др Милена Кордић, архитекта
Заменик члана жирија: др Борис Иванчевић, музејски саветник
Консултант : др Марија Лалошевић, архитекта, Урбанистички завод Београда
Известиоци су радили у саставу:
– Тамара Петровић Комленић, архитекта
– др Јелена Богосављевић, архитекта, асистент Архитектонског факултета у Београду
ОСТАЛА РЕШЕЊА И ДЕТАЉЕ МОЖЕТЕ ВИДЕТИ НА ЛИНКУ КОНКУРСА ОВДЕ
ЧИТАЈТЕ ЈОШ И:
