Зграда железничке станице у Београду, некадашња Главна, на више од седам хиљада квадрата,могла би да буде претворена у Музеј средњовековне Србије.
Тим поводом председник Александар Вучић је рекао да ће упутити писмо Влади Србије и истакао да је то идеја др Милоша Јовановића, председника Демократске странке Србије, коју је оценио као изузетно добру.
Тако је стављена тачка на дилеме и предлоге за преуређење станице која је требало да буде Историјски музеј Србије или Музеј Николе Тесле.
– Било би значајно да зграда добије одговарајућу намену и да се претвори у Музеј средњовековне Србије, што би донекле требало да се ради у сарадњи са Српском православном црквом која има доста артефаката – каже Јовановић за „Новости“.
– То би, независно од полемика које је изазвао споменик Стефану Немањи, заокружило цео простор на Савском тргу.
Осим подсећања на славну и значајну историју стварања српске средњовековне државе и одавања дужне почасти утемељивачима српске државности, направила би се, уз враћање изворне Коруновићеве фасаде згради Поште 2 у Савској улици, складна и кохерентна целина.
ЗГРАДА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ У СТАРИМ ПЛАНОВИМА
Јовановић подсећа да идеја о отварању Музеја средњовековне Србије на Савском тргу заправо није његова, већ представника садашње власти. Позвао их је да се врате старим плановима.
– Нећкали су се, размишљали о Музеју Николе Тесле, Историјском музеју – истиче Јовановић. – Реаговао сам зато што сматрам да Музеју Николе Тесле није место на Савском тргу, већ у реконструисаној згради Старе електричне централе на Дорћолу, како је и предвиђено планом Владе из 2017. године. Београд би у том случају добио два значајна места културе.
Јовановић предлаже да се у некадашњу станицу сместе Галерија фресака и део колекција Музеја Српске православне цркве и Војног музеја. И Горан Весић, заменик градоначелника, нада се да ће се у тај простор уселити и Галерија фресака.
– Верујем да ће Влада направити посебну радну групу за формирање Музеја, али и за прикупљање експоната из средњег века из различитих колекција и музеја који би требало да буду део нове поставке – изјавио је Весић за „Новости“, подсећајући да су градске власти издвојиле средства за обнову фасаде и поправку крова који је прокишњавао и да је тај посао успешно окончан.
На фасаду су вратили грб Србије који је уклоњен 1945. године.
ЗБИРКА ФРЕСАКА ПРЕВЕЛИКА ЗА ЗДАЊЕ У КОЈЕМ СЕ НАЛАЗИ
Дугогодишњи управник Галерије фресака др Бојан Поповић, који је већ неко време једини кустос у овом огранку Народног музеја, подржава идеју о отварању Музеја средњовековне Србије. Поповић каже да је још 1958. године, када је Галерија фресака организовала изложбу у највећој хали на Београдском сајму, постало јасно да је збирка превелика за здање у коме се налази.
Ни у реконструисаном Народном музеју, као ни у Галерији фресака нема довољно простора да се прикаже све што баштине из „златног доба“ српске државе.
– Две године касније струка је разговарала о изградњи зграде, идеја је била да нова Галерија фресака буде на месту тада тек започете Светосавске цркве или на Новом Београду. До реализације никада није дошло – говори нам Поповић.
– Милан Кашанин се залагао за нову, монументалну зграду од 30-40 дворана, истичући да „…ако хоћемо да покажемо оно што смо ми Срби имали највеће и најбоље, то је наша архитектура, наша скулптура, наше фреске у средњем веку“. Ђурђе Бошковић је сматрао да Галерија фресака треба да прерасте у музеј где би архитектура, скулптура, примењена уметност биле уз фреске у својој сопственој средини…
И Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ, подржава идеју да бивша Главна железничка станица постане место културе, у коме ће бити изложено српско благо.
У богатој збирци Музеја СПЦ налази се више од 25.000 артефаката, а највећи део колекције због недовољно изложбеног простора налази се далеко од публике. Многобројни артефакти из тог доба не само да поседују изузетну уметничку вредност, већ боље од свих сведоче да су Срби на овом простору, али и у Хрватској и на Косову и Метохији, битисали вековима.
Читајте још: УЛИЦА ДРАГОСЛАВА СРЕЈОВИЋА: СПРЕМА СЕ ПРОШИРЕЊЕ У 4 ТРАКЕ
Новости, Београдске.рс
