Рестауриана скулптура Фото: Завод за заштиту споменика културе града Београда
У понедељак 26. децембра 2022. године Завод за заштиту споменика културе града Београда планира враћање рестауриране бронзане скулптуре на постамент Споменика Вуку Стефановићу Караџићу, најавили у тој институцији.
Завод за заштиту споменика културе града Београда је израдио Идејни пројекат санације и рестаурације споменика Вуку Караџићу, а радови су отпочети 07. новембра 2022. године.
У току новембра и децембра изведени су радови на санацији и рестаурацији бронзане скулптуре у Смедереву у атељеу др Зорана Кузмановића.
Скулптура, као и ливена слова су опрани споља и изнутра неабразивним методама и одстрањени су стари кородирани анкери и њихових веза са бронзом. Постамент споменика је такође обновљен. Изведена је санација армирано-бетонског језгра, саниране су микропукотине, обрађеникамени блокови, израђене плоче, венци и блокови за облагање постамента споменика, монтиране су камене облоге постамента, скинутиудебљани слојеви наслага патине и чађи, уједначена и дорађена патина на целокупној површини скулптуре и слова.
Радови на санацији и рестаурацији споменика Вуку Стефановићу Караџићу се завршавају монтажом рестаурисане скулптуре и ливених слова на обновљени постамент споменика.
Идеју о подизању Споменика Вуку Караџићу покренула је Српска књижевна задруга на седници Главног одбора 1920. године, а након годину дана отпочела је са сакупљањем прилога за њену реализацију, подсећају у Заводу.
ЛОКАЦИЈА СТУДЕНТСКИ ПАРК, ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА, ТЕРАЗИЈЕ…
Десет година касније, са целе територије Србије сакупљен је прилог у износу од 305.000 динара. На сугестије појединих уметника и културних радника, међу којима је и Урош Предић, Српска књижевна задруга је одбацила првобитну замисао о расписивању општејугословенског конкурса, а прихватила је готову макету Вуковог споменика, коју је израдио вајар Ђорђе Јовановић. По уговору који је закључен са уметником, скулптура је требало да буде три метра висине, ливена у бронзи. За њену израду, Српска књижевна задруга се обавезала да ће уметнику исплатити 300.000 динара.
Јовановић је гипсани модел скулптуре 1932. године пренео у Праг, где је потом израдио модел споменика у договореној величини и излио га у бронзи. Године 1933. скулптура Вука Караџића стигла је у Београд, а наредне четири године ће чекати на одређивање локације и постављање. Неки од предлога били су да се скулптура постави у Студентском парку, између споменика Доситеју Обрадовићу и Јосифу Панчићу, у парку код Железничке станице или пред кафаном „Албанија“. После многобројних полемика око локације, Градско веће је 23. јула 1937. године, одлучило да се за подизање споменика Вуку Караџићу уступи место на углу улице Краља Александра и Гетеове (данашња Рузвелтова), у парку Ћирила и Методија. Свечано је откривен у оквиру прославе стопедесетогодишњице Вуковог рођења, 07. новембра исте године.
У Заводу за заштиту споменика културе града Београда, 18. децембра 1964. године, састала се комисија за утврђивање споменичких својства споменика Вуку, где је наведено како је то једини монументални јавни споменик овој заслужној личности у Београду. Сам ток његовог подизања откривао је низ друштвених и културно-историјских момената, карактеристичних за наше прилике тог времена. Осим тога, дело је вајара, оснивача српске модерне скулптуре и првог уметника који се бавио проблематиком скулптуре великог формата. Због свега наведеног, Комисија је одлучила да споменик Вуку Караџићу има својство споменика културе.
Завод за заштиту споменика културе
ЧИТАЈТЕ И: ИЗГРАДЊА ФИЛХАРМОНИЈЕ НА УШЋУ 2024. ГОДИНЕ?
