СКОК ЦЕНЕ КВАДРАТА У НОВОГРАДЊИ 9 ОДСТО У ПРВОМ ПОЛУГОЂУ

СКОК ЦЕНЕ КВАДРАТА У НОВОГРАДЊИ 9 ОДСТО

У првом полугођу прошле године промет је био исти као у целој 2017, када је износио 2,9 милијарди евра

Цене некретнина расту у многим земљама па ни ми нисмо изузетак.

У Европској унији у другом кварталу 2021. порасле су 7,3 одсто међугодишње.

Ово је убедљиво највиша стопа раста у последњих 10 година, док су овако значајне стопе раста последњи пут на нивоу ЕУ виђене пре светске економске кризе из 2008, наводи Александар Радивојевић, истраживач Фонда за развој економске науке Економског факултета у Београду у анализи кретања цена некретнина у Србији и свету, преноси Политика.

У нашој земљи у првих шест месеци прошле године цена квадрата новоизграђених станова порасла је за чак девет одсто. Ниске каматне стопе, уз висок раст зарада у еврима, као и раст штедње, довели су до повишења цена некретнина у 2020. упркос рецесији. Овај раст настављен је и у 2021. години.

„Може се рећи да ситуација у Београду прати тренд на нивоу земље, али је ипак реалније казати да га диктира, с обзиром на то да се око 50 одсто вредности новца потрошеног на некретнине у Србији односи на главни град.

СТАМБЕНИ ПРОСТОР ПРЕЦЕЊЕН У ОДНОСУ НА СЛИЧНЕ ГРАДОВЕ?

Пад броја купљених станова забележен 2019. и 2020. вероватно би био настављен, али је уз смањивање референтне каматне стопе, пад банкарских каматних стопа и лабављење услова одобравања кредита, раст масе стамбених зајмова био значајан, самим тим повећавајући и учешће стамбених кредита у укупној количини новца потрошеног на куповину станова у Београду.

На основу упоредне анализе са сличним градовима у свету може се оценити да је цена стамбеног простора у Београду прецењена, и у погледу услова живота због веома лошег квалитета ваздуха, стања инфраструктуре… и у погледу односа цена некретнине и просечне зараде у Београду. Поред ових фактора, на раст цена некретнина утицао је и пораст реалних плата и зарада у еврима”, сматра Радивојевић.

Додаје да треба имати у виду да је раст плата у условима ниске инфлације представљао вероватно значајан фактор поскупљења некретнина, али да раст инфлације, који је осетан, полако смањује део расположиве зараде грађана за планирану штедњу за куповину стана и, или отплату стамбених кредита. Раст инфлације ће тако утицати негативно на даљи раст цена некретнина, у којој мери, није могуће тренутно оценити.

Обим промета на тржишту у константном је порасту. У првих шест месеци 2021. промет је једнак износу за целу 2017. када је износио 2,9 милијарди евра.

„Кретање цена на тржишту некретнина у Србији најчешће се посматра, оправдано или не, кроз кретање цена на тржишту Београда. Више од 50 одсто вредности новца потрошеног на некретнине у Србији односи се на Београд, где је уједно и највећи број продатих некретнина током године.

НАЈСКУПЉА НОВОГРАДЊА

Кретање на тржишту некретнина у главном граду можемо посматрати искључиво на основу кретања цена новоизграђених станова, услед чињенице да званична статистика не објављује просечну цену станова староградње у Београду. Према подацима РЗС-а, за свега шест месеци 2021. просечна цена станова новоградње на територији Београда порасла је за девет одсто у односу на просек 2020.

Уколико посматрамо међугодишњу стопу раста у јуну 2021. овај раст је чак и већи и износи 11,6 одсто. Ови подаци указују на оно што је у јавности увелико познато, новоизграђени станови у Београду незаустављиво поскупљују из године у годину”, напомиње Радивојевић.

Укупан број продатих станова новоградње и староградње у Београду након вишегодишњег периода значајног раста, забележио је незнатан пад од два одсто у 2019. години, да би у 2020. тај пад износио чак 15 одсто. Велика је вероватноћа да би тренд пада броја купљених некретнина у Београду започет у 2019. и изразито приметан у 2020, био настављен да није дошло до пандемије ковида 19 на коју су централне банке реаговале смањењем референтних каматних стопа и олакшаних услова задуживања на тржишту стамбених кредита.

Кретање цена на тржишту некретнина генерално прати тренд привредног раста и услова на тржишту банкарских кредита. Колико је значајан утицај ниских каматних стопа на раст тражње за становима, указује и податак да је учешће стамбених кредита у куповини станова на крају 2019. године у Србији износило 29 одсто. У првој половини 2021. износи 37, а у Београду чак 39 одсто.

Пад цена можда од 2024.

На сајту мојанекретнина.рс наводе да је тешко прогнозирати када ће цене некретнина пасти. Услед високе инфлације као и поскупљења грађевинског материјала процене су да цене некретнина неће пасти до 2024. године.

Они очекују у 2022. наставак раста цена. Ако се ништа значајно не деси у погледу инфлације тај раст би могао да буде око 10 одсто с тим да се пораст цена очекује на локацијама које су претходних година забележиле мањи раст. Оно што би могло да се деси у 2022. јесте пораст удела кредитних купаца у односу на купце из готовинског плаћања. То може продужити високу тражњу за некретнинама и утицати на наставак тренда поскупљења некретнина.

Београд показује знаке „хлађења” после раста цена од 16,72 одсто у 2020. и питање је да ли ће у 2022. прећи више од десет одсто, јер постоје локације чија цена једноставно не може више да расте. Оно што је приметно јесте и измештање центра града на „Београд на води” и јужно од њега па се може очекивати раст цена некретнина око „Београда на води” као и на Новом Београду који постаје све ближи том центру.

  • ЧИТАЈТЕ ЈОШ И:

У СРБИЈИ 140.000 СТАМБЕНИХ КРЕДИТА

ГЛАСАЈТЕ – КОЈА СУ НАЈГОРА, А КОЈА НАЈБОЉА ГРАДИЛИШТА У 2021

ПОЛИТИКА

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДА ПРОЧИТАТЕ

Остави коментар

Хвала што учествујете у дискусији. Ваш коментар је послат на објаву.

Подели и буди у току са објавама