Најскупљи квадрат у Београду на води Фото: Београдске
Најскупљи квадрат продат је за 9.545 евра, наводи се у најновијем извештају РГЗ.
Извештај доноси информације о промету на тржишту непокретности, купопродајним уговорима, али и градовима у којима су се станови највише куповали.
Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у Републици Србији у другом кварталу 2022. године износио је 2 милијарде евра, што представља повећање од 27,5% у односу на исти квартал 2021. године, наводи се у најновијем извештају РГЗ, преноси Блиц.
Колико се трговало некретнинама у Србији?
Укупан број купопродаја на тржишту непокретности у другом кварталу 2022. године у Републици Србији био је 35.939, што је за 1% више него у другом кварталу 2021. године.
У другом кварталу 2022. године у односу на други квартал 2021. године забележен је раст броја купопродаја у Новом Саду за 83 уговора (2,7%), Граду Београду за 398 уговора (4,4%), и Крагујевцу за 51 уговора (7,4%), док је у Граду Нишу забележено смањење за 7 уговора (0,7%).
Где се највише трговало?
Највећи број склопљених купопродајних уговора у другом кварталу 2022. године достављених од стране јавних бележника је на подручју Основног суда у Новом Саду – 3817 са обимом новчаних средстава од око 265 милиона евра.
Највећи обим новчаних средстава уложених у непокретности је на територији Првог основног суда у Београду од близу 577 милиона евра са око 3.686 купопродајних уговора достављених од стране јавних бележника.
На подручју осталих судова у Републици Србији склопљено је укупно око 32.100 купопродајних уговора, а укупан обим новчаних средстава износио је близу 1.4 милијарде евра.
Шта се највише куповало?
У другом кварталу 2022. највећи удео у укупним новчаним средствима у промету непокретности у Републици Србији имао је промет станова у износу од 1.09 милијарди евра, од чега је у Граду Београду за станове је издвојено 712 милиона евра. Учешће станова у укупној количини новца на тржишту у другом кварталу 2022. године било је 55,5%, што је на приближно истом нивоу као у другом кварталу 2021. године.
За стамбене објекте (куће, викендице и стамбене зграде) издвојено је 183,9 милиона евра (9%), за грађевинско земљиште 172,5 милиона евра (9%), за пословне просторе 105,8 милиона евра (5%), за пољопривредно земљиште 53,2 милиона евра (3%) и др.
Како се плаћало?
На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у другом кварталу 2022. године 12% непокретности је плаћено из кредитних средстава, што је за 3% мање у поређењу са другим кварталом 2021. године.
Из кредита се најчешће плаћају станови. У другом кварталу 2022. године 27% станова у Републици Србији је плаћено кредитним средствима, што је за 8% мање у поређењу са другим кварталом 2021. године.
Стан за који је издвојено највише новца у другом кварталу 2022. године је стан у новоградњи у износу од 1.387.888 евра, површине је 163 м2 и налази се на локацији Београд на води.
Најскупљи квадрат стана у Србији у другом кварталу 2022. године прометован је на локацији Београд на води, на општини Савски венац, и коштао је 9.545 евра по метру квадратном, површине је 97 м2 и то је стан у новоградњи.
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 2.900.000 евра.
Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на београдској општини Стари град за 12.240 евра, површине 29 м2, а највиша уговорна цена пословног простора од 10.200.000 евра остварена је на Палилули, површине 3.183 м2.
Најскупље гаражно место по цени од 42.000 евра прометовано је на Копаонику.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Каћу (Јужнобачки округ) у по цени од 40 евра/м2 за парцелу површине 52 ара.
Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у другом кварталу 2022. године прометовано је у општини Рума (Павловци) по цени од 1.000.000 евра за 5.66 хектара.
Тржиште одређује цене, наравно, али, цена од… Читај даље »