ВОДЕНА КАПИЈА МЕЊА ТРАСУ ЛИНИЈСКОГ ПАРКА

Водена капија Фото: Београдске

Како би капија из 18. века посетиоцима будућег Линијског парка била презентована на прави начин, мора се кориговати траса пешачке и бициклистичке стазе. – То не би требало много да успори радове на изградњи парка.

Истраживачко-археолошки радови на Воденој капији један, широј јавности познатој однедавно, када је почела изградња Линијског парка, приведени су крају, пише Политика.

У току је обрада налаза и њихова конзервација, а затим следи и израда пројекта обнове. Како је објаснила Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, после завршених радова утврђено је да се мора кориговати пројектована траса пешачке и бициклистичке стазе.

– Предвиђено је да пешачка и бициклистичка стаза иду спољним делом бедама како би Водена капија била видљива и презентована на прави начин. Планирано је да се кроз њу може пролазити, што подразумева и изградњу степеништа да би се могло доћи до саме капије, јер је њена кота око четири метра нижа у односу на тај део приобаља. Да би све било урађено како ваља, за радове на тој корекцију пројекта ангажован је стручњак, професор Архитектонског факултета, који је иначе упућен у послове конзервације овог простора – рекла је Ђукановићева.

ЛИНИЈСКИ ПАРК БОНУС ВИДЕО

Да пешачка и бициклистичка стаза треба да иду спољним делом бедема, потврдио је и Марко Стојчић, главни градски урбаниста.

Он је истакао да се послови на делу који није баш близу капије обављају неометано и да се упоредо ради и на корекцији пројекта.

– Мислим да ово неће много успорити послове на Линијском парку. Ако и буде неког успоравања, оно не би требало да буде дуже од две недеље – рекао је Стојчић.

Водена капија један, као и њена „сестра” Водена капија два, смештена ближе Кули Небојша, потичу из 18. века – грађене су између 1717. и 1739. године. То је период када су Београдом управљали Аустријанци и када је он за њих био једно од најважнији пограничних утврђења.

ВОДЕНА КАПИЈА – ШТА СУ НАШЛИ АРХЕОЛОЗИ?

– Водена капија два откривена је осамдесетих година прошлог века, а за постојање ове прве капије се знало из старих списа и нацрта.

Почеком 20. века Водена капија један је била видљива јер је крај ње пролазила пруга. Касније је на том делу дошло до изградње новог колосека и насипа, тако да је она након тога остала скривена за очи јавности. Ми смо сада успели потпуно да је откопамо. Открили смо да капија нема барокну фасаду, али се из планова зна како је она изгледала. Изнад капије су пронађени остаци кућице, претпоставља се стражарске из периода када је капија зидана, али и остаци објекта саграђеног на том месту, највероватније у 19. веку. Оба та објекта зидана су, као и капија, од опеке и камених блокова – каже Ирина Кајтез, археолог Републичког завода за заштиту споменика културе.

Испред објеката који су над капијом откривени су делови камене калдрме, као и у самом капијском пролазу, док је од бедема ка капији откривен прилаз – рампа.

Тај део бедема потиче из 18. века, али се претпоставља да се ту налазе и делови старије фортификације из 15. века.

– У оквиру истраживања капије пронашли смо делове предмета од керамике, стакла, метала и делове пећи такозваног печњака који су били у објектима изнад капије. Сви су они из 18. века. Тренутно се налазе на Археолошком институту, са чијим смо стручњацима заједнички радили ова истраживања – рекла је Кајтезова.

ПРВА ЦЕЛИНА УСКОРО ГОТОВА

Изградња Линијског парка, чији ће део бити и Водена капија, почела је 24. јануара. Реч је о првом сегменту парка од око 12.733 квадратна метара, који се простире од Бетон хале до бастиона Светог Јакова. Тај простор је прво очишћен од наноса, корова, дивљих депонија, а затим су изграђене пешачке стазе и постављена расвете.

– У току је изградња нове бетонске каскадне заштите насипа, послови на уградњи заштитне ограде и формирању травњака, распоређивању земље после постављања система за заливање. Предстоји монтирање клупа, ђубријера, као и уградња гранитних коцки на деловима стаза. На градилишту је ангажовано од 10 до 20 радника сваког радног дана с неопходном механизацијом – кажу у ЈКП „Зеленило Београд”.

Политика