СПОРТСКИ КОМПЛЕКС НА БЕЖАНИЈСКОЈ КОСИ ОД СКОРО 100.000 М2

Спортски комплекс на Бежанијској коси на плацу од безмало 100.000 квадрата биће изграђен на месту постојећег стадиона код Тошиног бунара за потребе универзитетских такмичења.

Циљ државе – организација Европске Универзијаде 2023. године.

Зато је Канцеларија за управљање јавним улагањима расписала јавну набавку за Услуге израде пројектно-техничке документације потребне за изградњу Центра за спорт и рекреацију Универзитета у Београду.

Рок за предају понуда на надметању је 13. јул 2021.

  • Изградњом спортског центра остварили би се услови за несметано обављање спортских активности Београдског Универзитета чиме би се значајно умањили трошкови закупа термина код трећих лица, а допринеће и квалитетнијем стандарду студената као и свих запослених у оквиру ове институције, наводи се на сајту за Управе за јавне набавке

Изградњом комплекса ће се стећи услови за одржавање студентских такмичења, а примарни циљ је и организација Универзијаде 2023. године које би се одржало у оквиру новоизграђеног спортског комплекса.

Инвеститор израде пројекта и изградње је Канцеларија за управљање јавним улагањима.

СПОРТСКИ КОМПЛЕКС НА БЕЖАНИЈСКОЈ КОСИ – ЛОКАЦИЈА

Будући спортски комплекс налазиће се у београдском насељу Бежанијска коса, на катастарским парцелама бр. 810/1 и 809 КО Нови Београд чија је укупна површина 98.712 м2.

Парцеле су смештене у оквиру блока који је оивичен Булеваром Арсенија Чарнојевића (аутопут) са северне стране те Улицом Тошин бунар на источној страни, Улицом партизанске авијације на западној страни и Улицом Благоја Марјановића Моше на јужној страни.

Блок у којем би према плановима требало да се гради комплекс Фото: Гугл, Београдске

Саобраћајни приступ објекту могућ је преко раскрснице у Улици партизанске авијације, односно из Улице Благоја Марјановића Моше. Удаљеност локације од аеродрома је 6 км док је од центра Београда око 10 км. Са друге стране у односу на аутопут налази се спортски центар „11 април“.

Терен је у свом западном делу углавном раван и на њему су изграђени спортски терени (фудбалски, кошаркашки, тениски) док је у свом источном делу пацела под шкарпом и у паду ка Тошином бунару.

Према Плану генералне регулације предметне парцеле се налазе у површинама јавне намене које су предвиђене за спортске објекте и комплексе (такмичарско спортски комплекси).

За предметну локацију неопходно је формирати грађевинску парцелу израдом пројекта парцелације као и урбанистички пројекат.

СПОРТСКИ КОМПЛЕКС НА БЕЖАНИЈСКОЈ КОСИ- АРХИТЕКТУРА

Универзитетски спортски центар пројектовати тако да сви објекти комплекса буду позиционирани као слободностојећи. Сви урбанистички параметри треба да буду у складу са Планом генералне регулације, стоји у документацији.

Концептуалним решењем дошло се до податка да укупна површина објеката износи оријентационо 20.000 м2. То је минимална површина која се очекује, а свакако површину објеката треба ускладити са Планом генералне регулације.

Концептуално решење комплекса Фото: Канцеларија за јавне набавке

Саобраћајни прикључак је могућ преко раскрснице у Улици партизанске авијације одакле је могућ и приступ аутобуса док је колски приступ могућ и преко Улице Благоја Марјановића Моше. Саобраћајна и пешачка комуникација треба да буде јасно дефинисана и да лако омогући кретање између објеката и спољних спортских садржаја унутар комплекса, односно јасну везу ка најближим већим саобраћајницама и аутобуским стајалиштима у околини. Сви приступи и пешачке стазе обавезно морају да буду прилагођене слабовидим и особама са инвалидитетом и посебну пажњу треба усмерити како би се задовољила сва начела приступачности унутар будућег спортског центра.

Пример фасаде каква се очекује Фото: Канцеларија за јавна улагања

Примери који илуструју разраду фасадних површина спортских хала и формирање приступних платоа. Једноставним површинама фасде доминирају вертикални растери у комбинацији са стаклом

Паркирање у оквиру парцеле, како за запослене, тако и за кориснике спортског центра треба пројектовати према Плану генералне регулације, односно број паркинг места дефинисати на основу правила за дату намену објеката и према броју корисника, посетилаца и запослених.

У складу са могућностима предвидети гаражу како би остало што више слободних зелених површина. Идеално би било да гаража буде подземног типа у оквиру објекта главне спортске хале или ако такво решење није рационално гаражу пројектовати као засебан објекат.

Акценат приликом пројектовања треба да буду зелене површине како би се добила здрава и пријатна средина у којој ће корисници комплекса моћи да уживају. Са доста пажње и креативности треба да се приступи свакој зеленој оази унутар комплекса, а било би добро да се и комплектна архитектура објекта пројектује као „зелена“.

Примери који илуструју обликовање резиденцијалних објеката и формирање унутрашњих атријума. На левој слици се види пример галеријског стамбеног блока са унутрашњим атријумом. На десној слици се види лепо решење фасадних површина са пуно стаклених површина Фото: Канцеларија за управљање јавним набавкама

Програмско решење које је саставио Стручни тим обухвата:

  • спољне спортске садржаје
  • спортске објекте
  • резиденцијални објекат (или објекте)

СПОЉНИ СПОРТСКИ САДРЖАЈИ

Због рационализације инвестиције замисао је да се већина постојећих спортских терена задржи или пренамени у друге спортске терене.

Главно спортско игралиште са трибином и атлетском стазом треба да остане на својој постојећој позицији.

Димензија травнатог игралишта првенствено треба да омогући такмичење у фудбалу, рагбију и америчком фудбалу. Атлетску стазу димензионисати у складу са свим атлетским стандардима како би била могућа организација такмичења. Постојећа бетонска трибина би требало да се искористи, реконструише и наткрије, а њен капацитет би требало да буде приближно 3.000 – 5.000 седећих места. Наткривање трибина би требало да се изведе од конструкције и мембрана у виду правоизводних површи.

Шест постојећих кошаркашких терена остају на својој позицији, а у зависности од стања подлоге предвидети њену реконструкцију као и евентуалну замену самих кошева.

Уместо фудбалских терена на јужном делу парцеле планирано је да се изгради 5 тениских терена са минималним трибинама на западној страни.

Осим спортских терена требало би предвидети додатне спољне спортске садржаје као што су трим стазе, столови за шах, боћарске терене, вештачке стене за пењање, теретане на отвореном и сл.

СПОРТСКИ ОБЈЕКТИ

У складу са потребама Универзитета у Београду неопходно је изградити три спортске дворане са административним делом, конференцијским центром и осталим садржајима као што су: теретана, сале за културно-уметничка друштва, додатне спортске сале за стони тенис, сквош…

Према концептуалном решењу Стручног тима ови садржаји су разврстани у два спортска објекта: Главна спортска хала и секундарни објекат – Споредне спортске хале.

Опционо би требало да се уради и решење за додатни наткривени терен који би се налазио на месту кошаркашких терена. У склопу овог објекта би се налазила и група свлачионица коју би могли да користе учесници Главног отвореног спортског игралишта .

Главна спортска хала

Главни објекат у оквиру центра је позициониран на јужној страни на месту једног од тренутних фудбалских игралишта. Према концепуталном решењу Стручног тима објекат је подељен у три целине по вертикали: северна, централна и јужна. Укупна БРГП износи оријентационо 7.000 м2.

Северни део објекта обухвата главни улаз преко кога се приступа улазном холу. Из њега се даље приступа комерцијалној зони, конференцијској зони и спортској дворани (публика). Улазни хол заузима пуну висину објекта.

Централни део објекта заузима спортска дворана са трибинама и холом преко кога публика приступа трибинама. Трибине уз терен су предвиђене као телескопске капацитета приближно 700 места за седење док је стална трибина на првој етажи и њен капацитет је оквирно 600 седећих места. У простору који се налази испод трибина предвиђено је да се налазе санитарни чворови за публику, свлачионице, комерцијални садржаји и помоћне просторије. Спортска хала заузима пуну висину објекта док се хол за публику са пратећим просторијама простире кроз две етаже.

У јужном делу објекта који се простире на три етаже се налази блок са свлачионицама у приземљу док је на првој и другој етажи смештена зона администрације за цео комплекс.

Секундарни објекат – споредне спортске хале

Секундарни објекат у оквиру центра је позициониран непосредно уз главни спољни спортски терен у централном делу парцеле. Својим габаритом прати постојећу ивицу шкарпе те својом висином надомешћује разлику у висинској разлици терена. Према концепуталном решењу Стручног тима објекат је подељен у три целине по вертикали: две спортске хале и централну зону. Укупна БРГП износи оријентационо 8.000 м2.

Спортске хале заузимају пуну висину објекта, треба да буду дељиве на три мања терена (кошаркашких димензија) и пожељно би било да се нађе неколико редова телескопских трибина за минималан капацитет публике (300-400 места за седење). У односу на приступни плато спортске хале су укопане приближно 3 м (јужна) односно 4,5 м (севе

РЕЗИДЕНЦИЈАЛНИ ОБЈЕКТИ

Резиденцијални део спортског центра смештен је у источном делу комплекса између споредног објекта и будућег „Одбојкашког центра“. Позиција објекта је одређена жељом да се резидентима обезбеди угодан боравак у окружењу богатом флором, изолован од остатка спортског центра и спортских дешавања. Терен на овом месту је у благом паду.

Сам објекат је замишљен из два дела: северни део као галеријски са атријумским простором између два двоетажна објекта и јужни као четвороетажни једнотракт.

Захтева се максимално коришћење „зелене архитектуре“ код резиденцијалих објеката у виду зелених кровова и зидова те избором природних материјала.

Идеја галеријског објекта је да се пружи здрава средина резидентима.

Све стамбене јединице су двострано оријентисане што омогућава добру проветреност. Унутрашњи атријум треба да буде заједнички простор обогаћен зеленилом и друштвеним садржајима. Саме јединице у галеријском делу објекта су комфорније, замишљене попут мањих станова. Опремљене су купатилом, кухињом и трпезаријом које су оријентисане према атријуму док се на спољној страни објекта налази стамбена и зона за спавање. Јединице би требало да угосте 2 или 3 корисника. На уласку у јединице требало би да се предвиди нека врста природне баријере како би се задржала приватност корисника, јер су јединице замишљене са великим стакленим површинама.

Јужни део објекта је замишљен као једнотракт са ходником по средини објекта из кога се приступа стамбеним јединицама. На крајевима објекта се налазе комуникациона језгра. Сама јединица је мање комфорна и предвиђена је за два корисника. Опремљена је само купатилом.

Све јединице унутар комплекса поседују лођу или терасу.

Могући типови јединица су представљени у концептуалном решењу, а минималан број јединица мора да задовољи капацитет од минимално 200 лежајева. Оријентационо требало би да се предвиди 100 стамбених јединица.

У резиденцијалним објектима би поред стамбених јединица требало да се формира зона рецепције у којој би се поред рецепције налазио и технички блок са перионицом и просторијама за спремачице. Такође би требало формирати и просторију за кетеринг, а пожељан је и предлог додатних садржаја који би резидентима донели додатан квалитет.

У избору боја и материјала руководити се принципима „зелене архитектуре“ како у екстеријеру тако и ентеријеру. Атмосфера унутар објеката треба да буде испуњена светлошћу и динамиком простора.

Приликом обликовања објеката водити рачуна да објекти међусобно буду усклађени, у хармоничној вези са природним окружењем. Форма објекта треба да буде динамична те да прати конфигурацију терена. Велике површине фасада спортских хала разбити и разиграти вертикалама или на неки повољан начин. Као полазиште за разраду фасада узети примере савремених награђиваних објеката исте намене као што су разни универзитетски комплекси у Европи и Америци.

Спољни простори такође треба да одишу модерним дизајном. Централни плато који се налази између главног и секундарног спортског објекта је у паду и замишљен је као место окупљања. Форма платоа треба да буде органски повезана са објектима, а његове велике површине разигране зеленилом, клупама, расветом, жардињерама…

Стазе треба да буду јасно и логично постављене тако да воде посетиоце најкраћим путем кроз пријатно окружење богато зеленилом. Унутар комплекса би требало да се нађе трим стаза и слични спортски садржаји, а пожељно је да се позиционирају у делу комплекса које ће бити најбогатије зеленилом.

ФАСАДА

Фасаде објеката треба да буду обрађене у складу са савременим тенденцијама у архитектури и према намени самих објеката. Својим дизајном треба да се уклопи у природан амбијент и зеленило које треба да буде основни квалитет комплекса.

Тачан избор врсте материјала, нијансе, боје и завршна обрада фасадних елемената извешће се према пројекту фасаде, уз сагласност инвеститора. Приоритет је да се дрво користи као завршна облога фасаде или у виду брисолеја. Употреба бетона, цигле или лима (перфорираног, трапезастог или сл.) је такође опција.

Фасаду пројектовати тако да буде вентилисана, а могућа је двострука фасада. Слојеви фасадних зидова треба у потпуности да задовољавају термичке прописе. Са унутрашње стране, фасадне зидове обрадити у складу са позицијом просторије у објекту и захтевима грађевинске физике.

ЧИТАЈТЕ ЈОШ: БЕОГРАДСКА ФИЛХАРМОНИЈА ДОБИЈА НОВУ ЗГРАДУ ОД 120 МИЛИОНА ЕВРА

 Фасадна и унутрашња столарија и браварија

Сву фасадну столарију – прозоре и врата, пројектовати од алуминијумских профила и стаклопакета. Тип столарије одредити према врсти објеката и просторија, као и према термичким карактеристикама.

Код резиденцијалних објеката би требало да се унесе доста светлости у стамбене јединице тако да се очекује употреба широких фасадних отвора. Код спортских хала је могућа употреба различитих система који ће бити одређени према архитектонској форми објеката и фунционалним захтевима просторија. Свакако је важан фактор у одабиру фасадне столарије и начин одржавања исте. У улазним холовима и спортским халама се очекује употреба „зид-завеса“ или другог одговарајућег типа фасадне столарије. 

Материјализација и отварање врата испројектовати у складу са правилником о приступачности особа са инвалидитетом као и противпожарним стандардима.

Унутрашња врата би требало да се предвиде од стакла или пуних панела у складу са наменом просторије и ентеријерским решењем. Очекује се да решења унутрашњих врата буду јединствена у погледу форме и боје, а не да се употребљавају стандардизована врата са тржишта попут врата од МДФ-а.

Очекује се и употреба унутрашњих стаклених преграда, посебно у спортским халама где год је то пожељно како би се остварило јединство различитих целина. У административној зони је такође могућа употреба стаклених преграда.

Ограде предвидети од стакла, дрвета или браварије, а облик и боју прилагодити остатку ентеријера или екстеријера.

Извор: Портал јавних набавки

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДА ПРОЧИТАТЕ

Остави коментар

Хвала што учествујете у дискусији. Ваш коментар је послат на објаву.

Подели и буди у току са објавама