МИТИЋЕВА РУПА – ПАРК НА СЛАВИЈИ, БИЋЕ СТАНОВИ И КАНЦЕЛАРИЈЕ
Оглашен рани јавни увид у План детаљне регулације за Митићеву рупу на Славији.
Реч је о простору који је омеђен Београдском, Краља Милана, Његошевом и Улицом краља Милутина.
На тој локацији ће, према плану, бити подигнути мешовити градски центри површине близу 7000 квадрата.
Постојећи објекти јавне намене ће бити задржани.
Основу плана чини првонаграђено урбанистичко-архитектонско решење из 2005. архитеката Тамаре Петровић и Милоша Комленића.
Митићева рупа према том решењу биће изграђена за становање и пословање у односу 40-60.
Максимална дозвољена спратност објеката је 7 плус осми повучени спрат.
ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДА ПРОЧИТАТЕ: BW СКАЛА (SCALA), ЛИБЕРА И СОЛЕ – НОВЕ ЗГРАДЕ У БЕОГРАДУ НА ВОДИ
У комплексу би требало да се налази 323 стана са нешто више од 900 становника и скоро 800 запослених.
План предвиђа обавезно расписивање јавног архитектонског конкурса за идејно решење комлекса Митићева рупа.
Такође је планирана и јавна подземна гаража Славија на пет минута од Митићеве рупе. Имаће око 450 места за паркирање са приступима из Делиградске и Улице Проте Матеје.
МИТИЋЕВА РУПА ДА ОСТАНЕ ПАРК, АПЕЛУЈУ ПОЈЕДИНИ АКТИВИСТИ
Поводом најновијег плана за Митићеву рупу огласила се Иницијатива ,,Не давимо Београд“ која је позвала грађане да се укључе у борбу за парк и најавила подношење примедби на план.
– Сматрамо да ће овим планом квалитет живота у овом делу Београда бити додатно смањен, и да ће предложено решење донети веће загађење и гужве у овом већ оптерећеном делу града.
Овај план је још један показатељ да тренутна градска администрација нема намеру да одговори на потребе и жеље грађана и грађанки Београда, већ наставља да погодује само инвеститорима, наводе у саопштењу из Иницијативе.
НЕСУЂЕНА НАЈВИША ЗГРАДА У БЕОГРАДУ
Влада Митић, познати београдски велетрговац планирао је да током 1940-их година прошлог века подигне модерну робну кућу која би била вертикални град у малом.
План је био да са 60 метара то буде највиша зграда у Београду.
Митићев магазин Фото: Архив НБС, Време
Решење које су осмислили пројектанти Миладин Прљевић, Ђорђе Лазаревић и берлински архитекта Филип Шафер подсећало је највише на палату ,,Албанија“ на Теразијама.
Узор је била и архитектура Шаферове робне куће у Берлину.
Планове о изградњи прекинуо је Други светски рат, а после тога и комунистичке власти које су национализовале плац.
Од тада је било на десетине пројеката намењених Митићевој рупи, али су сви били неуспешни, па је ова локација опстала до данас као зелена површина.
ЧИТАЈТЕ ЈОШ:ПРОКОП НОВИ ДИЗАЈН. ЕКСКЛУЗИВНО СТАНИЦА ,,БЕОГРАД ЦЕНТАР”
Београдске.рс, Беоинфо, 011инфо, Не давимо Београд