Иако многи Београђани мисле да је Бранков мост добио име по Бранку Ћопићу, који је, скочивши са њега на данашњи дан, пре 32 године, трагично окончао живот, истина је другачија. Званично, мост никада није променио име из Моста братства и јединства у Бранков мост, подсећа Друштво за академски развој. Мост је назван Бранковим по улици на коју се наставља, а она носи назив по једном другом ствараоцу – Бранку Радичевићу.
Ћопић је био члан Српске академије наука и уметности, као и Академије наука и умјетности Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, а његова дела, инспирасана животом људи из Крајине и НОР – а превођена су на светске језике.
„Његова прозна дела прожета су лириком и живописним реалистичким сликањем сеоског живота, познавањем живота и менталитета људи са села, ведрином и живошћу духа. Креирао је мноштво упечатљивих и живописних ликова и догађаја надахнутом приповедачком техником користећи свеж, сочан и сликовит језик при чему је инспирацију налазио у свом подгрмечком завичају“.
Најпознатија дела су приповетке „Башта сљезове боје“ и „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, романи „Пролом“ и „Делије на Бихаћу“ и бројне приповетке намењене деци.
А Бранков мост? – Он се од 1956. године налази на месту на коме је претходно био срушени Мост краља Александра. Због повећаног саобраћаја седамдесетих је дограђен још један део моста и то је изглед какав познајемо до данас.
Конструкција моста је ипак дотрајала, па је скоро три године лева страна затворена за пешаке и бициклисте, због чега се данас одржава протест бициклиста са захтевом да се оштећење коначно поправи.
