Фото: Планирано решење акваријума са кровним парком / Митарх
Секретаријат за заштиту животне средине Града Београда донео је решење којим је утврђено да за пројекат изградње јавног акваријума у парку Ушће, није потребна израда студије о процени утицаја на животну средину.
Решење је донето 1. јула 2026. године, након спроведеног поступка одлучивања о потреби процене утицаја, пише Екапија.
Носилац пројекта је Министарство финансија, а објекат ће бити изграђен на простору Парка пријатељства на Ушћу.
У поступку одлучивања Секретаријат је како се наводи, разматрао достављену пројектну документацију, прибављена мишљења надлежних институција и услове јавних предузећа и других органа.
Након допуне документације, закључено је да захтев садржи све податке потребне за доношење одлуке.
СТИГЛА И ДОЗВОЛА ЗА ПРИПРЕМНЕ РАДОВЕ
Недавно је одобрена и грађевинска дозвола за припремне радове на изградњи акваријума, објављено је у ЦЕОП-у.
Дозвола за припремне радове односи се на активности које претходе почетку главних грађевинских радова и обухвата припрему терена, организацију градилишта, заштиту и пресађивање постојећих садница, као и друге помоћне радове предвиђене законом и планском документацијом.
Ово је нова позиција акваријума, коју су из Митарх студија одредили како би се што већи број постојећих стабала очувао.
Аутор пројекта академик Бранислав Митровић за „Време“ је истакао да се све припремне активности одвијају транспарентно, истичући да је циљ пројекта „стварање јединствене едукативне и културне целине“ на простору Ушћа.
Акваријум би био „део шире едукативне зоне која ће у наредној фази обухватити и изградњу Природњачког музеја“ с „идејом да Београд добије модеран простор намењен образовању, науци, екологији и популаризацији природних наука”, рекао је Митровић.
Он је нагласио да ће оба објекта заједно заузимати мање од један одсто укупне површине Парка Ушће, уз очување доминантног дела зелених површина и јавног простора.
„Верујем да Београд може да добије садржаје који су стандард великих европских градова, а да се истовремено сачува карактер и отвореност простора Ушћа”, рекао је Митровић и додао да се овакав приступ „надовезује на урбанистички концепт Новог Београда“.
Истакао је да су урбанисти предвођени Николом Добровићем планирали Нови Београд као модеран град у којем се међусобно допуњују велике зелене површине, јавни простори и садржаји од општег значаја.
„Према тој визији, простор Ушћа замишљен је као велика зелена градска оаза обогаћена културним, образовним и јавним садржајима, која повезује природне вредности ушћа Саве и Дунава са репрезентативним институцијама од значаја за цео град“, навео је Митровић.
Више од 1.400 примедби грађана
Током јавног увида пристигао је велики број примедби грађана, удружења и организација. Према наводима Секретаријата, достављено је око 1.400 појединачних дописа, као и петиција за заштиту Парка Ушће са 1.572 потписа грађана, уз коментаре више организација цивилног друштва.
Највећи део примедби односио се на могући утицај објекта на подземне воде, обалоутврду, парк Ушће, као и на чињеницу да би, према мишљењу подносилаца примедби, требало сагледати кумулативни утицај заједно са другим планираним пројектима у том делу града.
Секретаријат је у образложењу навео да је предмет поступка искључиво пројекат Јавног акваријума, те да други планирани објекти нису део исте техничко-функционалне целине и представљају засебне пројекте који подлежу сопственим процедурама.
Као главни извођач радова на пројекту ангажована је турска компанија Ронесанс Холдинг, док је за развој и планирање садржаја будућег акваријума задужена америчка компанија ИЦМ.
На простору Ушћа, на месту где је планирана изградња акваријума, још у фебруару је постављена заштитна баријера ради почетка истражних радова.
Активисти наводе да је по доступној планској документацији предвиђено уклањање 28 зрелих стабала због градње акваријума, док инвеститор тврди да дрвеће неће бити посечено, него пресађено и да ће бити посађено „105 нових, високих стабала дрвећа која ће бити наводњавана.
ВРЕМЕ, ЕКАПИЈА, ЦЕОП, БЕОГРАДСКЕ
БОНУС ВИДЕО: ДЕЛТИНЕ КУЛЕ, БИВШИ ХОТЕЛ ,,ЈУГОСЛАВИЈА“ И ПАРК УШЋЕ
