600 хиљада тона шута настане годишње од градње нових и рушења старих или нелегалних објеката у Београду. Укупно 1,6 милиона тона га буде у целој земљи.
Ипак, док се пут половине оваквог отпада зна, а само део се рециклира, 50 одсто заврши на непознатим локацијама.
Ово су подаци из нацрта Локалног плана за управљање отпадом у периоду од 2021. до 2030. године у престоници, који је на јавном увиду. План је да се овај проблем реши изградњом новог постројења за прераду грађевинског отпада у Винчи.
Пошто је грађевинска индустрија у експанзији, са многих градилишта у граду шут, бетон и остали отпад вози се непознатим путевима до ободних крајева града, упркос томе што на територији Београда има велики број оператера који имају дозволу за сакупљање и транспорт грађевинског отпада и отпада од рушења. Иако и „Градска чистоћа“ пружа ову услугу, а једном месечно је не наплаћује, многи Београђани приликом реновирања станова, затрпају контејнере шутом и другим материјалима.
– Грађевински отпад завршава на депонијама комуналног отпада, а користи се и као материјал за прекривање отпада на депонији. Ипак, око 50 одсто се не региструје – наводи се у локалном плану за управљање отпадом. – У просеку је годишње на депонију Винча довезе око 200.000 тона грађевинског шута и око 5.000 тона мешаног грађевинског отпада. Рециклажа није развијена, а циљ је да се дугорочно достигне 70 одсто рециклаже овог смећа.
Када буде пуштено у рад, постројење за прераду грађевинског отпада у Винчи, планирано до краја године, годишње ће моћи да третира 200.000 тона.
– За рад постројења предвиђена су багери за уситњавање, дробилице, као и транспорт материјала до складишта. Тај отпад након рециклаже, могао би да нађе примену у реконструкцији улица, као замена за шљунак и уређење земљишта – наводи се у плану.
АЗБЕСТ И ДАЉЕ ПРИСУТАН
Иако је употреба азбеста у грађевинарству забрањена 2015. године у Европској унији, услед његове широке примене у прошлости, остао је у кровним покривачима односно „салонит плочама“, неким водоводним цевима, противпожарној изолацији.
Ипак, овај отпад не може да се рециклира, па мора да се одлаже искучиво на уређеним депонијама са јасно обележеним касетама. У Београду постоји шест оператера са дозволом за сакупљање отпада који садржи азбест – наводи се у Локалном плану за управљање отпадом.
ЧИТАЈТЕ ЈОШ:СИМА ИГУМАНОВ СЕ ВРАЋА НА ТЕРАЗИЈЕ. СТИЖЕ СКУЛПТУРА ОД СКОРО 4 МЕТРА
