Будући улаз у тунел и Теразијска тераса изнад Фото: Београдске.рс
После скоро сто година планирања и различитих конкурса изгледа да се коначно назире решење за једну од централних тачака Београда.
Теразијска тераса одавно је изгубила карактер видиковца изградњом солитера у Београду на води, али ће пре почетка Експа 2027. године постати његово предсобље.
Пројекат којим ће бити обухваћено сређивање потеза од Теразијске чесме до парка „Бристол” поверен је, како „Политика” сазнаје, архитекти Браниславу Реџићу и његовом бироу ARCVS који је и раније одмеравао снаге на једном од бројних урбанистичко-архитектонских конкурса.
Сређивање дела града према реци којим ће сада бити обухваћена и Ломина и Каменичка улица и Парк Луке Ћеловића код Економског факултета финансираће компанија „Игл Хилс”, арапски партнер државе Србије у изградњи стамбено-пословног комплекса на десној обали Саве.
Његовим ширењем предвиђеним планским документом који је недавно био на раном јавном увиду обухваћени су додатни хектари – простор Београдског сајма, новобеоградски Блок 18а, бивше бродоградилиште, као и парцеле Теразијске терасе.
„Потпуном реконструкцијом Теразијске терасе и Парка Луке Ћеловића биће остварена природна, ’зелена’ веза са Светониколским парком (парк код хотела ’Бристол’, прим. ’Политике’) и обалом Саве”, наведено је прошле недеље у саопштењу компаније „Београд на води” која је наручила измене планског документа и инвеститор је стамбено-пословног комплекса у Савском амфитеатру који се гради већ девет година уз бројне замерке стручне јавности.
– Део терасе од Теразијске чесме до Улице краљице Наталије биће интензивно озелењен.
ОКО 80 ПРОЦЕНАТА ПАРКОВСКА ПОВРШИНА
Оствариће се најмање 75–80 одсто зелене парковске површине.
То је упола мање бетона од Реџићевог идејног решења из 2015. године које је модификовано у односу на његов рад којим је на конкурсу за уређење Теразијске терасе 2007. поделио прву награду.
Јер Београд је у међувремену постао бетонска звер која губи ваздух и Теразијска тераса која ће укључити све зелене површине до парка „Бристол” треба да буде зелена, спонтана пешачка веза приобаља и Теразија, односно центра града.
Већина објеката на левој страни Каменичке улице посматрано низбрдо биће порушена, а она претворена у зелену парковску променаду. У овој зони постоји један заштићени објекат на углу Гаврила Принципа и Каменичке, наравно да ће бити задржан, као и неколико квалитетних грађевина које нису под заштитом. Уџерице између Ломине и Гаврила Принципа требало би да буду уклоњене зато што ће у том појасу нова саобраћајница понирати у будући тунел који ће спојити Савску и Дунавску падину. У току је процена колико објеката треба да буде порушено између Ломине и Улице краљице Наталије – објашњава за Политику особа која је упућена у нови пројекат за Таразијску терасу.
Она тврди да ниједно дрво неће бити посечено између зграда у Балканској 2 и Призренској 1 и да ће у том делу постојећи парковски простор бити обогаћен новим садницама. Улица краљице Наталије и Ломина биће у режиму успореног саобраћаја.
– Идеја је да огроман простор од Теразијског гребена до реке буде зелени метаболизам града, да му упумпава кисеоник, да лети хлади и да се у њему људи пријатно осећају и изнова враћају. Мера воде и водених огледала још није наговештена, али ће се они суптилно везати за Теразијску чесму која је снажан мотив тог простора, преноси Политика речи свог саговорника.
ЧИТАЈТЕ ЈОШ И: ОВО ЈЕ БУДУЋИ ИЗГЛЕД ХОТЕЛА ,,СЛАВИЈА“
СТИГЛИ ЛОКАЦИЈСКИ УСЛОВИ ЗА ГРАДЊУ НА МЕСТУ АУТОБУСКЕ СТАНИЦЕ
