АНСАМБЛ КОЛО ПОСТАЈЕ НОВО ЛИЦЕ БЕОГРАДА У КАРАЂОРЂЕВОЈ! (ФОТО)

 

Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло” коначно би могао да добије нови објекат.

На месту бивше Ђумрукане у Карађорђевој улици 13 ће бити њихова стална адреса први пут од оснивања 1948. године откада национални ансамбл ради у привременим просторима.

Конкурс за објекат у Карађорђевој је завршен, а ми вам представљамо најбоља решења по мишљењу стручног жирија.

Од архитеката се очекивало да на парцели од 0,30 хектара поред степеништа које повезује Косанчићев венац и Карађорђеву улицу осмисле објекат до максимално 11.500 квадратних метара са главним холом, музејско-галеријским простором и сувенирницом, великом сценом са гледалиштем од око 400 места, вишенаменском салом, кровном терасом са кафеом, истраживачко-едукативним центром, просторима за извођаче, администрацију, техничким просторијама, подземном гаражом…

На састанку одржаном дана 02.11.2019. године, Жири је већином гласова донео следеће Одлуке, како следе у оквиру предвиђеног наградног фонда :

Прва награда у износу од 1.000.000,00 динара додељена је раду са ауторском шифром 11235 – радна шифра 16

Конкурс је рађен у оквиру пројектног бироа „ZABRISKIE doo“, Београд

Како за Београдске.рс наводе у том тиму сценски простори су осмишљени тако да се спољна сцена физички наставља на затворену сцену и по потреби могуће их је повезати.

Захваљујући отворености стаклене фасаде објекта и истицању корпуса велике сцене у унутрашњости, кориштењем црвене боје која се традиционално везује за театарски простор направљена је повезница са објектом Ђумрукане на симболичком нивоу, јер је Ђумрукана у једном периоду функционисала као први сценски простор града Београда.

Са аспекта осмишљавања објекта ансамбла Коло, циљ нам је био конципирати такав начин функционисања који би ансамблу омогућио истраживање нових начина презентације традиције као и начина комуникације са публиком.

,,Веома важан аспект решења је тај што смо осим решења за објекат ансамбла Коло дали интегрисано решење и за суседну парцелу чији програм није био дефинисан расписом конкурса већ је био део конкурсног задатка.

На суседној парцели архитекте су осмислили Центар за истраживање и промоцију културне баштине Републике Србије, чије је постојање неопходно, функција компатибилна са функцијом анасамбла а дата локација у потпуности одговарајућа.

,,То нам је омогућило да уместо кровне равни формирамо јавни простор разноврсних амбјената ( летња сцена, атријум, улази у објекат Ансамбла и Центра за истраживање и промоцију баштине, кафе бар павиљонског карактера). Тако, осим што датим решењем визура са новог Београда на Косанчићев венац није угрожена, афирмисан је и супротан, ништа мање важан поглед са Косанчићевог венца на Нови Београд“, наводе у образложењу решења у тиму Забриски.

Решење које је добило прву награду радио је шестошлани ауторски тим архитека предвођен  креативним директором Милком Гњатом. Забриски студио је релативно млад тим који тренутно броји 17 архитеката.

Победничко решење бироа ,,Забриски“.Аутори – чланови ауторског тима:

Милка Гњато, дипл.инж.арх., Иван Зулиани, магистар инж.арх., Ивица Марковић, дипл.инж.арх., Федор Јурић, дипл.инж.арх., Мартина Милошевић, дипл.инж.арх., Душица Плазинчић, дипл.инж.арх.

Сарадници- стручни консултанти:

Др Драган Новковић, дипл.инж.елект., Ана Дајић, М.А. етнолог антрополог, др Миодраг Грбић, маст.инж.арх., Владимир Лалицки, дипл.инж.арх., Маја Ђорђевић, дипл.инж.пејзаж.арх.

 

 

 

 

ДРУГА НАГРАДА

Друга награда у износу од 600.000,00 динара додељена је раду са ауторском шифром 01030- радна шифра 07:

Ауторски тим ARCVS

У питању је домаћој јавности добро познат тим. Креирали су најбоље решење за градску галерију на Косанчићевом венцу, а чини се да се и Културни центар у Карађорђевој улици ослања на то решење.

Аутори су предвидели успињачу, бројне терасе и Арт бувљак.

Концепт:

С’ калдрме, слоговима опеке (у нагибу, вертикалним па хотизонталним) ГРАВИТАЦИЈОМ У СЛАПОВИМА организованим дисконтинуитетом (шалунг глатком оплатом), до континуитета ребара „Ларсен” оплате у живој води. Спрегнута великим степенцама и степеништем са фуникуларом каскадност не „трпи” нови комуникацијски ауторитет. Зато „усечена” једнокрака степеништа, управна једно на друго. Од терасе до терасе. Дискретна, разговетно.

С’ воде Постамент је ребраста „Ларсен” оплата лукобрана. На постаменту акомодира систем екрана дефинисан бетонским панелима из металне оплате, може и блажујка. Бекраунд свакодневице у екранима углавном текстура дрвета. На терасама весело. Изнад, у другом плану кретање опеком.

–Велика концертна позорница – палуба је једна од десетак инсталираних у рубну падину Косанчићевог венца, рачунајући видиковац и малу башту у оквиру концепта градске галерије. Наравно, ради се о најупадљивијој у низу срећних коинциденција којима је пребачена „радна норма” елементарне логике у нагибу крунског диверзитета. Слободним рубовима позорница-палуба-тераса у слаповима се атмосфера Косанчићевог венца преко шина Карађорђе разлива широком делтом пристанишне свакодневице.

 

 

Арх.Бранислав Реџић, арх.Драган Ивановић, арх.Зоран Миловановић, арх.Сузана Тисовец, арх.Милица Тасић, арх.Душан Милошев, арх.Невенка Реџић

Консултанти:

Конструкција: инж.Срето Кузмановић

Акустика: инж.Миомир Мијић, инж.Драгана Шумарац Павловић

 

 

Трећа награда у износу од 300.000,00 динара додељена је раду са ауторском шифром 08280- радна шифра 02

Аутори: Милош Јокић, м.арх., Тијана Мачкић, м.арх., Душан Николић, м.арх., Никола Гјоргјиевски,м.арх. и маст.пејзж.арх. и урбанизма

Сарадници: Стефан Илић, м.арх., Милан Савовић, б.арх.

Додељена су три једнаковредна умањена откупа у износима од по 100.000,00 динара :

Ауторска шифра 80113 – радна шифра 03

Ауторски тим: Ристе Добријевић, дипл.инж.арх., Љиљана Чавић, дипл.инж.арх.

Ауторска шифра 58349 – радна шифра 10

Аутор : Unknown Studio doo, Београд

Ауторски тим: Јована Милетић, м.арх., Јелена Обрадовић, м.арх., Мина Недељковић, м.арх., Дејан Дринчић, диа, Милоје Крунић, диа, Александар Ћопић, м.арх.

Ауторска шифра 00100 – радна шифра 15

Аутор : Милан Караклић, маст.инж.арх.

Нова зграда могла би да почне да се зида крајем следеће године и тај пројекат финансираће република, рекао је Владимир Декић, директор „Кола”.

Од учесника јавног надметања тражило се и да оживе сећање на некадашње здање лучке Царинарнице изграђено око 1835. године као један од првих објеката који је у том делу града у целости зидан од чврстог материјала, опеке и камена, и где је 1841. основано прво позориште у Београду – Театар на Ђумруку. Ђумрукана је оштећена у бомбардовању Београда 1944. године, а срушена годину касније у рашчишћавању града.

Жири је радио у саставу:

Председник Жирија

Проф.Михаило Тимотијевић, дипл.инж.арх., представник Друштва архитеката Београда

И чланови:

Владимир Декић, дипл.продуцент у позоришту, радију и култури, директор „Ансамбла народних игара и песама Србије КОЛО“, представник Наручиоца

Марко Стојчић, дипл.инж.арх., Главни урбаниста Града Београда, представник Наручиоца

Анђела Карабашевић, дипл.инж.арх., представник Друштва архитеката Београда

Зоран Радојичић, дипл.инж.арх., представник Друштва архитеката Београда

 

 

Београдске.рс, Б.Гајић, ДАБ.РС

 

ЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЕКСКЛУЗИВНО: ПОД КУПОЛАМА ТРЖНОГ ЦЕНТРА БЕОГРАДА НА ВОДИ (ФОТО)