Панорама Београда, Фото: Београдске.рс
У другом кварталу ове године у Србији је купљено 30.548 некретнина, а за њихову куповину је потрошено 1,7 милијарди евра.
Овај износ је 70 одсто већи у односу на 2019. годину пре пандемије, али је за 13 процената мањи него у истом кварталу прошле године, показује најновији извештај РГЗ.
Од 1,7 милијарди евра, чак 567,6 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта, тј. непокретности које нису уписане у катастар, наводи се у извештају.
Највећи удео у укупном промету непокретности, 962,3 милиона евра, заузимали су станови чије је учешће у укупној прометованој вредности износило 58 одсто.
Фото: Републички геодетски завод
НАЈСКУПЉИ СТАН 2 МИЛИОНА, КУЋА 4,8 МИЛИОНА ЕВРА
У другом кварталу ове године за куће је издвојено 127,3 милиона евра, за грађевинско земљиште 113,5 милиона евра, за пословне просторе 94,1 милиона евра, а за пољопривредно земљиште 54,4 милиона евра.
Највећа цена је постигнута за станове у Београду, где је најскупљи квадрат продат по цени од 9.495 евра на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан, укупне површине 344 квадрата, 2.011.273 евра на Новом Београду.
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.802.000 евра, а најскупље плаћено паркинг место је коштало 58.400 евра.
У Београду је у другом кварталу за непокретности издвојено 871 милион евра, од чега је за станове дато 596 милиона.
У главном граду је склопљено и највише купопродајних уговора, 7.548.
Када је реч о начину плаћања, седам процената свих прометованих непокретности у Србији плаћено је из кредита, што је пет процената мање него лане, а из кредитних средстава највише су плаћени станови, укупно 16 одсто.
Из РГЗ оцењују да је у нашој земљи, после двогодишњег веома динамичног раста, који је уследио након избијања пандемије корона вируса, дошло до стабилизације и смиривања на тржишту некретнина.
Додају да инфлаторни притисци у Србији и у Европској унији (ЕУ) слабе, што се одражава и на тржиште непокретности у Србији.
Republički geodetski zavod, Beogradske.rs,
