Ако сијалица прегори, више не засија – овако би укратко могло да се опише стање на важним београдским фасадама које су све више у мраку.
Храм Светог Саве, Саборна црква, зграда Скупштине Србије, као и Скупштине града Београда, палата Албанија, Бранков и Мост Миладина Зарића, Калемегдан, само су неки од објеката који привлаче љубитеље добре фотографије, али и бројне туристе. Ипак, последњих неколико година, важна здања тону у мрак, јер се сијалице које прегоре ретко поправљају.
Како је показало наше истраживање, најчешћи разлог неодржавања расвете на фасадама је недостатак новца, док се за поједине објекте не зна ни ко треба да брине о њима. Већина надлежних које смо контактирали, међутим, најавила је поправке.
МОСТ ГАЗЕЛА
Иако је пре пет година обављена реконструкција моста Газела, радовима није обухваћено постављање декоративне ни уличне расвете на приступним рампама, што се брзо заборавило после одговора надлежних да за декоративну расвету нема пара. Ситуација се до данас није променила. У одговору који смо добили од Управе за енергетику пише да је пројекат декоративног осветљења моста урадио „Топпродукт“ 2009. године.
„На пројекат је прибављен Акт о урбанистичким условима и Решење о одобрењу за изградњу. Процењена вредност радова из 2009. године је скоро 33.3 милиона динара. Током 2010. године је урађена и техничка контрола пројекта, али од тада до данас није било довољно средстава у буџету за реализацију овог пројекта“, рекли су нам у Управи за енергетику.
БЕОГРАДСКИ САЈАМ
Када је у питању комплекс Београдског сајма, једно од најзначајнијих остварења српске послератне архитектуре, проблем је нешто другачији. Композиција сајамских купола, међусобно повезаних пасарелама, добила је пре неколико година декоративну расвету, на којој се повремено штеди.
„У прстену око хале 1 ради 13 од укупно 15 рефлектора, чека се набавка метал-халогених сијалица Philips којима ћемо заменити неисправне. Декоративно осветљење хале 2 је искључено у циљу уштеде ел. енергије и може се укључити по потреби. Декоративно осветљење хале 3 (укупно 4 рефлектора)је искључено јер се чека набавка заштитних стакала рефлектора, за замену поломљених стакала, кажу у Сајму.
„Стакла се набављају из увоза (Philips), а испорука се не очекује пре 10.04. ове године. Напомињем да је (спољње) декоративно осветљење хала, као и комплетно осветљење у кругу Сајма власништво д.п.“Београдски сајам“ и није у систему јавног осветљења града Београда, па се групе светиљки укључују и искључују у складу и према потребама сајамских манифестација“, рекао је за Београдске.рс Александар Томашевић, који је руководилац сајамског одељења за електрорадове. Комплекс Београдског сајма је изграђен у од 1954. до 1957. године према замисли архитеката Милорада Пантовића и инжењера Бранка Жежеља и Милана Крстића.
НОВИ ДВОР (ПРЕДСЕДНИШТВО СРБИЈЕ)
Један од најуочљивијих недостатака на фасади Председништва Србије је кровна купола у мраку, која би требало да буде осветљена попут оне на згради Скуштине Града.
На питање зашто не ради декоративна расвета на згради Председништва, из Управе за заједничке послове републичких органа су нам одговорили да је у току набавка нових сијалица, које ће чим стигну бити постављене на фасади.
„У току обављања послова на рестаурацији осветљења на Андрићевом венцу број 1, утврђено је да је због дотрајалости опреме потребна замена исте. С обзиром на то да је у питању опрема за коју се на тржишту не могу наћи резервни делови, покренут је поступак набавке нове, адекватне опреме, по чијој набавци ће се приступити обнови расвете“, саопштили су из Управе за заједничке послове.
ЗГРАДА МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА
Као да Влада Србије и Министарство спољних послова воде две одвојене политике, њихове зграде, једна преко пута друге, осветљене су потпуно различито. Док рефлектори на фасади владе у Немањиној 11 истичу њену лепоту, зграда Министарства спољних послова се не примећује у мраку. Разлог је, како су нам рекли у том министарству, недостатак пара за одржавање. Ипак, најављују поправку постојеће опреме.
„Фасадна расвета објекта Министарства спољних послова Републике Србије није у функцији услед дотрајалости декоративних светиљки и инсталација осветљења. С обзиром на конзерваторске услове Завода за заштиту споменика културе града Београда, богатство архитектуре и фасадне орнаментике предметног објекта, декоративно осветљење представља велику инвестицију. Имајући у виду ограничена расположива новчана средства за ту намену, МСП у текућој буџетској години планира да оспособи део постојеће расветне опреме и врати у функцију спољну расвету главне фасаде“, рекли су за Београдске.рс у Министарсту спољних послова.
ЗГРАДА УПРАВЕ ЖЕЛЕЗНИЦА СРБИЈЕ
Једна од најлепших у Београду, зграда Управе железница Србије, до пре неколико година била је једна од најбоље осветљених, да би се њена расвета до данас свела на мали део рефлектора који функционишу у горњем делу фасаде. Због реорганизације тог јавног предузећа и поделе на 4 нова система, данима смо покушавали да утврдимо у чијој је надлежности одржавање расвете и када би светиљке могле да буду поправљене. После вишедневног дописивања на релацији директори у Железницама – медија центар Железница – ЦИП и обрнуто, најављени одговор из кабинета генералног директора није стигао.
„Пројекат расвете зграде је урадио „ЦИП“ пре неколико година, али је одржавање у надлежности Железница Србије“, рекао нам је Милутин Игњатовић, директор Саобраћајног института „ЦИП“.
У Железницама смо незванично сазнали, да је служба која је одржавала расвету наводно укинута након последње реорганизације, те да се након тога нико не бави овим проблемом. Иначе, за два рефлектора који осветљавају локомотиву која је изложена испред ове зграде је одговоран Град Београд.
НАРОДНИ МУЗЕЈ
Фасада Народног Музеја није добила декоративну расвету након минуле обнове, али је раније за медије најављено да би Град могао да се побрине да она засија, највероватније после реконструкције Трга Републике.
