Дунав код Београда Фото: Београдске.рс
Агенција Франс Прес у репортажи о нерешеном питању пречишћавања отпадних вода у Србији пише о загађивању Дунава, друге по дужни европске реке, и несметаном испуштању отпадних вода у њега.
Недалеко од историјског срца Београда отварају се ограде да пропусте камион цистерну који иде до величанствене реке Дунав где испразни свој товар отпадних вода, пише агенција у чланку под насловом „У Србији Дунав није тако плав“.
Агенција указује да овде није посреди тајна операција, већ пре нешто о чему нико не жели да прича, указујући да је Београд једина европска престоница која пушта своје нефилтриране отпадне воде у другу најдужу реку на континенту.
Одвратан мирис излази из браон воде пуне фекалија која се пушта у реку, што је светлосне године удаљено од плаветнила које је инспирисало композицију „На лепом плавом Дунаву“ Јохана Штрауса, пише Франс прес.
Рибари који живе од Дунава и Саве које чине спектакуларно ушће код старе београдске тврђаве, називају та дневна испуштања „катастрофалним“.
– Плаче ми се, а цео свет баш брига – рекао је за Франс прес Драгољуб Ристић, 59-годишњи рибар.
Око трећине од 1,6 милиона становника главног града Србије није повезано на канализацију и ослањају се на септичке јаме чији садржај се избацује директно у реке, наводи агенција, преноси Бета.
Али и прљава вода оних који су повезани на канализациони систем завршава на истом месту преко пражњења канализације, додаје Франс прес. Агенција наводи да српска министарка за инфраструктуру Зорана Михајловић процењује да се 190 милиона кубних метара отпадних вода, односно 60.000 олимпијских базена, испусти сваке године у београдске водотокове.
Франс прес подсећа да је извор Дунава у Немачкој, да он тече ка истоку 2.850 километара преко још девет земаља и завршава у Црном мору.
У 2019. години аустријски научници указали су на „критичне“ нивое фекалне бактерије ешерихије коли у српском делу Дунава, што је према локалним стручњацима знак великог органског загађења.
Својом снагом и величином Дунав успева да се „самопрочисти“ релативно добро од органског отпада. Већи део године бактериолошке честице не достижу критични ниво од 500 микрограма по милилитру, рекао је Божо Далмација, професор хемије који води истраживања о квалитету вода у Србији.
Међутим, како указује Франс прес, они који проводе свој живот на Дунаву кажу да су констатовали погоршање, акумулацију супстанци која смањује дубину воде.
Према рибарима, врста риба се променила са смањењем врста које се сматрају племенитим и порастом оних које конзумирају распадне отпадне твари као што је сом.
– Убили смо све наше реке, убићемо и ову. Дунав је врло јака река и врло снажна која управља (загађењем), али не може то да ради у недоглед – рекао је Младен Јовић, 59-годишњи рибар.
Франс прес указује да је Србија кандидат за улазак у ЕУ и да се нада уласку 2025, а да њен учинак у еколошкој сфери преставља препреку, да је земљи потребно пет милијарди евра инвестиција да изгради инфраструктуру која би боље поштовала природу.
Читајте још: УЛИЦЕ СТРАХИЊИЋА БАНА И ПАЛМОТИЋЕВА СЕ ТРАНСФОРМИШУ СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ
