После четворочасовне дискусије, великом већином гласова, усвојен је и нови Статут града Београда. Представљамо кључне промене које он доноси.
- ПОДЕЛА ГРАДА НА ЗОНЕ
Београд је новим Статутом добио десет градских и седам приградских општина, које имају већа овлашћења.
Градске: Стари град, Врачар, Палилула, Звездара, Вождовац, Чукарица, Нови Београд, Савски венац, Раковица и Земун.
Приградске: Сурчин, Младеновац, Лазаревац, Обреновац, Сопот, Барајево и Гроцка.
Једна од најважнијих промена је то што ће 10 градских општина убудуће вршити легализацију до 400 метара квадратних и издавати грађевинске дозволе до 1.500 метара квадратних.
Приградске општине ће вршити легализацију до 3.000 и издавати грађевинске дозволе до 5.000 квадратних метара, а добиће и право да ван плана генералне регулације доносе урбанистичке планове, уз сагласност Града Београда, што ће тим општинама омогућити да се брже развијају и боље привлаче инвеститоре.
- НАДЛЕЖНОСТИ ПРЕЛАЗЕ НА ОПШТИНЕ
Убудуће ће градске општине издавати грађевинске дозоле за објекте до 1.500 квадрата, а приградске до 5.000 квадрата.
Тако ће, додао је Весић, општине моћи брже да реагују и да се развијају, а чак 60 одсто предмета из области урбанизма вратиће се општинама.
Градске општине ће убудуће издавати решења о озакоњењу објеката до 400 квадрата, а приградске до 3.000 квадрата, чиме ће се општинама вратити око 70 одсто предмета.
Општинама је дата могућност и да финансирају нове планове или измену постојећих планова и да имају своје комисије за планове, за шта ће трећину чланова предлагати Град Београд.
- ОСНИВАЊЕ УСЛУЖНИХ ЦЕНТАРА Суштина измена је приближавање грађанима места одлучивања, тако да не морају да путују више десетина километара да би завршили неки посао, па ће се оснивати посебни услужни центри са разним службама у општинама, поготово приградским, навео је заменик градоначелника Горан Весић.
Град је добио велике надлежности у пољопривреди Законом о главном граду, и део својих надлежности пребациће на општине које ће моћи да оснују пољочуварске службе.
Заменик градоначелника је навео да није задовољан нивоом децентрализације који се постиже изменом тог документа, јер је тај ниво ограничен постојећим Уставом и не препознаје београдске општине као јединице локалне сампоуправе.
Очекује да ће се та неправда исправити променом Устава.
БУЏЕТ НАЈВЕЋИ У ИСТОРИЈИ
Ребаланс буџета за 2019. годину показује опоравак и напредак Београда, оценио је данас заменик градоначелника Горан Весић.
– Буџет Града Београда, на основу ребаланса, износиће око 134,76 милијарди динара и то је највећи буџет у историји Београда. У односу на 2003. годину, то су скоро дупло већа средства, што показује колико се Београд развија у добром правцу – рекао је Весић, образлажући ову одлуку на седници Скупштине града.
