Фото: Конкурс за Музеј Николе Тесле/Zaha Hadid architects/Bureau Cube partners
Галерија Теслин електрични трансформатор биће најимпресивнији део музеја.
Њу су предвидели студио „Заха Хадид аркитектс” и домаћи „Биро кјуб партнерс”, победници међународног конкурса за Музеј Николе Тесле који ће бити у некадашњој Фабрици хартије Милана Вапе у Булевару војводе Мишића
„Црпи инспирацију из Теслине визије магнетних поља у комбинацији са идејом о бежичном преносу електричне енергије. Сферне површине и кругови стварају упечатљив улазни фоаје који води посетиоце у Велики атријум. Изложбене галерије пружају едукативни увид у Теслин рад кроз историјске артефакте, интерактивне приказе и мултимедијалне садржаје. Сталне поставке на првом спрату комбинују технологију и наратив, док флексибилна галерија за привремене изложбе омогућава ротирајуће поставке, обезбеђујући јединствено искуство за посетиоце, преноси Политика.
ТЕСЛИН ТРАНСФОРМАТОР
Најимпресивнији сегмент музеја биће Галерија Теслин електрични трансформатор, капацитета од 12 милиона волти”.
Ово је архитектонски концепт британског студија „Заха Хадид аркитектс” и домаћег „Биро кјуб партнерс”, победника међународног архитектонског конкурса за нови Музеј Николе Тесле у згради некадашње Фабрике хартије Милана Вапе, познатије као здање „Југошпеда” између Газеле и Београдског сајма.
Првонаграђеним ауторима припало је 60.000 евра и њихово идејно решење биће основ за реконструкцију и пренамену објекта Фабрике хартије Милана Вапе, споменика културе, и креирање отвореног простора – приступног трга око музеја са саобраћајним и пешачким приступима и подземне гараже испод платоа.
После реновирања, које би требало да почне ове године и да га финансира компанија „Београд на води”, у Вапину фабрику у Булевару војводе Мишића 10, биће пресељена Теслина заоставштина из Генчићеве куће у Крунској улици 51. Уместо досадашњих 250 квадрата на Врачару, преласком у нови простор, Теслин музеј добиће своју „нову кућу” на готово 6.000 квадратних метара, казао је Никола Селаковић, министар културе.
– У 2024. години Музеј Николе Тесле посетило је рекордних више од 180.000 посетилаца, највише икада и то углавном индивидуалних. Уверен сам да ћемо реализацијом овог пројекта, као дела програма ’Скок у будућност Србија 2027’ Београд учинити још препознатљивијим на културној мапи Балкана, Европе али и света – истакао је Селаковић, а пренео Танјуг.
ЖИРИЈЕМ ПРЕДСЕДАВАО МАРКО СТОЈЧИЋ, ГЛАВНИ ГРАДСКИ УРБАНИСТА
У образложењу радова, жири, на челу са Марком Стојчићем главним градским урбанистом, навео је да су пројектанти првонаграђеног на јасан и недвосмислен начин, афирмишући вредносни потенцијал споменичких критеријума и валоризационих условљености, постигли изузетан и готово задивљујући резултат, како у обликовном и ревитализационом третману затеченог објекта, тако и у третману савременог просторног, обликовног и коначно ликовног приступа, а у контексту потпуне интеграције и прожимања старог и новог, све без икаквих трагова негирања једнога на рачун другога.
– У контексту функционалне садржајности, видљивим разумевањем суштинских постулата савремених музеолошких провенијенција, пројектанти су неспорно успели да Теслино дело, на сасвим поуздан, свакако иновативан и готово изазован начин, кроз урбанистичку, архитектонску и културно-историцистичку ревитализацију простора, презентују у одредиште, у циљ, у тематску целину, у нови, потпуно динамични културолошки, амбијентални, референтни и свакако градитељски репер. И то управо у онај који спремно дочекује и посетиоце и истраживаче, те туристе и локалну заједницу, уводећи их у простор који обједињује историју, савремену технологију и будуће аспирације, чиме поред места сећања пледира да постане и центар иновација – мишљење је чланова жирија конкурса окончаног претпоследњег дана 2024.
Стигло је 46 радова од којих 19 из иностранства, а 27 из Србије.
У финалној фази селекције, како је наведено на сајту конкурса за Mузеј Николе Тесле, издвојено је 19 радова, а потом је после анализе сваког одлучено да се „10 радова елиминише јер нису испунили критеријуме на нивоу потребном за даљи пласман”.
Међу преосталих девет решења жири је на „основу заједничке одлуке” изабрао победника конкурса, другу и трећу награду и специјално признање.
Добитници друге награде вредне 40.000 су Зоран Шобић, Марко Филиповић, Срђан Стојановић, аутори трећенаграђеног рада су Вилијам Пул, Џим Ричардс, Бенџамин Вокер, Иван Јовановић, Саша Поповић и Милутин Фолић, некадашњи градски архитекта Београда.
Њима је припало 20.000 евра, а пет мање и специјално признање освојили су аутори: Шчепан Вронски, Андржеј Буланда, Евекина Шелаг, Павел Волањин, Малгоржата Бонович, Матеуш Соколовски, Кристијан Томчик, Јакуб Хлебович и Лукаш Раковски.
За припрему конкурса расписаног 4. октобра прошле године, у сарадњи Музеја Николе Тесле у Београду и стручне консултантске куће РАА (Ralph Appelbaum Associates) из Њујорка, урађен је документ којим су дефинисани потребни садржаји које савремени музеј треба да има док је програм Музеја верификовало Министарство културе.
Ово јавну архитектонску утакмицу наручила је компанија „Београд на води”, а конкурс је спровео Урбанистички завод Београда.
ЧИТАЈТЕ ЈОШ И: КРУЖНИ ТОКОВИ И НА ТЕРАЗИЈАМА И КОД СКУПШТИНЕ
