Истражујемо: Да ли се стварно гради Национални стадион?

Када су београдски медији јавили да почиње изградња Националног стадиона у Земуну, међу коментаторима на ову вест завладала је неверица. Најпре због тренутка у којем се она појавила, потом због неизвесног финансирања, али и зато тога што је избор локације на којој би се градио стадион последњих година предмет дискусије.

Београдске.рс  вам представљају  резултате својеврсне потраге за Националним стадионом.

ЛАУДОНОВ ШАНАЦ

Као у сценографији за филм „Звери јужних дивљина“, кроз Лаудонов шанац, који је дугачак више од 1,2 километра, дубок око 25 и широк између 100 и 200 метара, протеже се низ импровизованих кућа. Тек опупеле биљке диме се у спаљеној пластици, чији се мирис шири стотинама метара око и изнад јаме. Ту, доле, одвија се живот неколико десетина породица које зарађују махом од продаје секундарних сировина, о чему сведоче уредно сложене гомиле пластичних боца на дну рова.

Неколико стотина метара дaље, у земунским компанијама „Зугеј“ и „Корни“, идеју о изградњи ове локације су ставили „на папир“. Владимир Кравчук, саветник за стратешке пројекте фирме „Зугеј“ у изјави за Београдске.рс каже да је реч о иницијативи која је потекла пре више од две деценије, да се ров на делу Бежанијске косе, оивичен улицама Марије Бурсаћ, Тошин бунар и Грмечком претвори у национални „храм фудбала“.

„Та иницијатива је овим конкретним пројектом обновљена, поново подржана од стране скупштине Општине Земун и поново упућена надлежним органима Градске управе Београда“, рекао је Кравчук .

Какав би одговор градских челника на најновији предлог могао да буде до овог тренутка је непознато. У Секретаријату за урбанизам, после наших питања о будућем стадиону, упутили су нас на главног градског архитекту Милутина Фолића, који нам ние одговорио на мејл.

ПРЕДНОСТИ ЛОКАЦИЈЕ ЛАУДОНОВ ШАНАЦ

• Површина око 60 хектара
• Локација имовински чиста
• Добра саобраћајна повезаност
• Мала потреба за земљаним радовима и могућност грејања путем геотермалних извора

Како је раније за медије изјавио Владимир Кравчук, у Национални стадион би требало уложити око 150 милиона евра, док би изградња целог комплекса површине 400 хиљада квадрата коштала око 650 милиона евра. Иако су у потрази за инвеститором, аутори пројекта „Лаудонов шанац“ истичу да је нека врста јавно-приватног партнерства са државом најбоља опција. Радови би у случају да се финансијска средства обезбеде трајали између шест и девет месеци.

ИЗНЕНАЂЕЊЕ – У ТОКУ РАДОВИ НА ИЗГРАДЊИ СТАДИОНА  У НАСЕЉУ „ДР ИВАН РИБАР“

У прошлој години се као највероватнија опција помињала још једна локација на левој обали Саве – насеље „Др Иван Рибар“. Реч  је о месту које се налази на Новом Београду и чине га блокови 71 и 72. Изгледа да је Национални стадион тамо већ „готова прича“, бар када су локални становници у питању. Свако са ким смо разговарали рекао нам је да су припремни радови увелико у току. Затечени овом тврдњом отишли смо у проверу и, заиста, затекли један багер који насипа земљу на великој површини, што, како су нам рекли мештани, траје  последњих неколико месеци. Међутим, поставља се питање  – по чијем налогу и какви се стварно радови одвијају овде? На основу наших незваничних сазнања, некадашњу дивљу депонију почео је да затрпава багер приватног предузећа, које довози земљу са једног новобеоградског градилишта. Фирма чији је багер је ангажована последњих месеци као подизвођач радова на том градилишту. Иако смо испрва добили информацију да се насипање врши по налогу општине Нови Београд, комунални и грађевински инспектори у тој општини су нам рекли да нису упознати са овим радовима, док још увек чекамо званично саопштење општине Нови Београд.

ПРЕДНОСТИ ЛОКАЦИЈЕ „ДР ИВАН РИБАР“

• Велика површина, лака за привођење намени.
• Добра повезаност са аеродромом „Никола Тесла“ и аутопутем

НЕДОСТАЦИ

• Недовољно квалитетна повезаност са десном обалом

ФУДБАЛСКИ САВЕЗ: ЗА САДА БЕЗ НОВОСТИ

Претходних година Фудбалски савез Србије је био један од главних промотера идеје о Националном стадиону. Последњи пут се то догодило крајем прошле године када је генерални секретар ФСС  Небојша Ивковић имао излагање са темом „Опције за градњу Националног стадиона у Србији“. Тада је саопштено да је Град Београд понудио  неколико локација за изградњу Националног фудбалског стадиона, а да је као најбоље решење оцењена локација на Новом Београду и насељу Иван Рибар. Упитани међутим, да прокоментаришу последњу иницијативу о Лаудоновом шанцу, из ФСС –а су за Београдске.рс одговорили да ће благовремено обавестити јавност када буду имали нове информације.

„Фудбалски Савез Србије ће на некој од наредних седница најзначајнијих тела организације имати за тему и актуелности по питању изградње Националног стадиона. Са том информацијом, невезано за локацију коју помињете, већ са глобалног становишта, упознаћемо јавност. После тог става ћете моћи да се обратите са намером да поставите додатна питања“, наводи се у саопштењу које је потписао Александар Бошковић, портпарол ФСС – а и менаџер А репрезентације Србије.

ХРОНОЛОГИЈА НАЈАВА ИЗГРАДЊЕ СТАДИОНА

• 2015. године Премијер Србије Александар Вучић обећао да ће држава обезбедити 150 милиона евра кроз три године за изградњу стадиона у Београду „ који би био најбољи у региону и шире“.
• Томислав Караџић је у марту 2013. године, заједно са тадашњим амбасадором Велике Британије у Србији Мајклом Давенпортом и представницима компаније „Мејс“ рекао да Србија планира изградњу терена, којим би конкурисала да буде домаћин Европског првенства 2020. године.

Досадашње потенцијалне локације за изградњу биле су стадиони Црвене звезде, Партизана и Рада, затим Борча, Алтина Спортски центар Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови, као и блок 45 и Лука Београд.