Подели
Београд на води Фото: Београдске.рс

Држава је за експропријацију зграда „Симпа” и „Искре” платила вишеструко скупље него што је то предвиђено уговором са приватним арапским партнером о заједничком улагању у пројекат „Београд на води”.

Од укупно 3,3 милијарде динара, приближно 30 милиона евра, колико је држава потрошила на експропријацију објекта у оквиру изградње „Београда на води“, већина је издвојена за зграде компанија „Симпо“ и „Искра“, открива БИРН.

Обе зграде се налазе између аутобуске станице у Карађорђевој улици и Геозавода у Херцеговачкој улици у Београду.

Највећи произвођач намештаја у Србији је на овом месту још осамдесетих година прошлог века изградио репрезентативни изложбени салон, а тик уз њега, са препознатљивом стакленом фасадом, припијен је пословни објекат „Искре“, некадашњег словеначког гиганта југословенске електронске индустрије. Оба здања су од прошле године у власништву српско-арапске компаније „Београд на води“.

У Уговору о заједничком улагању у пројекат „Београд на води“ који су у априлу 2015. године потписали Република Србија и приватна фирма из Емирата „Белграде Wатерфронт”, ове две зграде се наводе као инвестиција Републике Србије у заједничку фирму „Београд на води”.

У Уговору пише и да зграде имају по 1,200 квадрата, како се наводи и у документима катастра. Међутим, стварна квадратура ових зграда многоструко је већа. У случају „Искре“ најмање пет пута већа.

Власник словеначке компаније „Искра” Матија Шешока за БИРН каже да је задовољан са седам милиона евра накнаде коју је држава Србија исплатила његовој фирми за зграду, али објашњава да површина није 1,200 квадрата како стоји у катастру и поменутом Уговору.

„Наша (Искрина) квадратура била је 5,929 квадрата, око 94 посто од укупне површине зграде“, рекао је Шешок за БИРН.

На питање како објашњава разлику у квадратима, Шешок каже да је 1,200 само основа зграде коју треба помножити са бројем спратова како би се добила потпуна површина.

У Републичком геодетском заводу објашњавају за БИРН да се површина зграде никако не може рачунати на основу множења основе зграде са бројем етажа, али додају да квадратура која се наводи у купопродајном уговору често не мора бити иста са бројем квадрата који се наводи у катастарским документима.

Зграда Симпа, такође, има много више од 1,200 квадрата како се наводи у Уговору о заједничком улагању и плаћена је 1,5 милијарди динара, или око 12 милиона евра.

Зато се поставља питање да ли је држава уложила више него што је предвиђено и зашто је морала, и уколико јесте, да ли ће бити пропорционално увећано и улагање приватног партнера.

„Основно питање је да ли је Србија нереално проценом квадратуре и вредности зграде Симпа и Искре доведена у ситуацију да је, желела или не желелала, уложила много већу вредност него што би морала, а са друге то што улаже више се не валоризује”, објашњава Златко Минић из организације Транспарентост Србија.

Он, међутим, оставља простора да је неком динамиком улагања предвиђено да приватни партнер у будућности повећа свој улог, али због необјављивања свих детаља посла, јавност то не може да зна.

Опширан текст са документацијом из истраживања можете прочитати овде.

Нема коментара

Оставите коментар